Пољски угао: Србија је бастион руског утицаја кога се Москва неће лако одрећи

Приступање Северне Македоније НАТО-у шаље јасан сигнал целом свету, а посебно Русији — Алијанса из одбрамбеног положаја прелази у офанзиву, пише пољски лист „Онет“ и додаје да се Русија сада нипошто неће одрећи последњег бастиона свог утицаја на Балкану — Србије.
Sputnik

Према речима пољског новинара Камила Турецког, приступање Северне Македоније НАТО-у је важна прекретница за Алијансу и сигнал целом свету да се „Запад више неће повијати под руским притиском“.

„Ступање у НАТО је велика предност за нашу земљу“, рекао је начелник северномакедонске општине Кисела Вода Филип Темелковски за пољски лист. Према његовим речима, приступање Алијанси је драгоцено када је реч о војној сфери, али и у плану економске безбедности.

Пољски новинар истиче да је НАТО овим потезом показао свој потенцијал и јасно ставио до знања Русији да нема право да улаже вето на суверене одлуке земаља које желе да постану чланице Алијансе.

Турецки је такође скренуо пажњу на то да је Русија „агресијом“ против Грузије 2008. године и Украјине 2014. године пре свега показала своју моћ и утврдила границе које НАТО није имао право да прекрши. 

„Иако те две земље нису чланице Алијансе, свет је оценио одсуство помоћи као беспомоћност против Владимира Путина“, истиче пољски лист и додаје да је Запад сада показао да се неће повити под притиском Москве, „која агресијом у Грузији и Украјини и провокативним војним вежбама покушава да застраши чланице Алијансе, уцени их и спречи даље ширење НАТО-а“.

Србија — последњи бастион руског утицаја на Балкану

Ширење НАТО-а на рачун Северне Македоније јача регионалну стабилност Западног Балкана, подсећа Турецки. Према његовим речима, није реч само о смањењу руског утицаја на Балкану, него и о повећаном притиску на Србију, коју је НАТО бомбардовао 1999. године.

„Србија и Босна и Херцеговина су једине земље на Балкану које нису чланице НАТО-а. БиХ је фактички под протекторатом САД, док Београд не планира да се придружи Алијансизбог догађаја од пре 20. година“, пише Козловски.

Он подсећа да ни ситуација повезана са вирусом корона не доприноси промени ставова, јер је ЕУ одбила да помогне Србији, због чега су власти Београда разочаране.

„Дакле, Србија је последњи бастион руског утицаја на Балкану, што је препрека за успостављање потпуне хегемоније НАТО-а у том региону. Русија доживљава Балкан као рањиву периферију Европе, где се може учврстити, придобити присталице и као резултат тога, повећати свој утицај на Западу. Русија неће лако одустати од тог региона“, закључује пољски новинар.

Коментар