Један од њих, пензионер Валериј Шиптов, испричао је за француско издање да је веома задовољан животом на селу и да планира да чита Пушкинове стихове.
Издање наводи да је период Пушкинове изолације у Болдину за време колере био његов најплодотворнији стваралачки период, а да је за пензионера Шиптова боравак у изолацији могућност да се окупи са породицом.
„Све ће отићи и све ће проћи, отићи ће све бриге и паника, опет ће путеви постати равни и вртови ће опет бити пуни цвећа“, написао је Пушкин 1827. године док је боравио у карантину.
Пензионер је испричао како изгледа живот у викендици удаљеној од Москве 50 километара, у којој време проводи да женом и седмогодишњом унуком.
„Са унуком Василином никада нам није досадно, стално се играмо с њом! Њени родитељи су морали да остану у Москви због посла. Излазимо напоље минимално“, рекао је пензионер и додао да уме да користи „Воцап“ и школски сајт, а да је интернет конекција тамо прилично добра.
Он је рекао на „дачи“ имају грејање а да је продавница одмах иза ћошка и да ужива у тренутном „импровизованом“ животу на селу.
„Са нашим стаблима јабука и Пушкиновим делима имамо све док чекамо крај епидемије“, уз осмех је рекао Валериј Шиптов.
Дача је руски назив за викендицу, која се често налази изван руских градова и по дефиницији је резервна опција становања многим Русима. У савременој Русији, поред конзервирања поврћа, прича за лаку ноћ и излета у шуми, она пружа кутак слободе, уједињења, а у оваквим временима пружа и сигурност од вируса корона.