Полицијски час знатно им скраћује радни дан баш у јеку радова. Ако би хтели у њиву или да намире стоку и у то време, морају да имају дозволу, а да би је имали, готово да је неопходан и паметни телефон.
Процедура за добијање дозволе, иако наизглед једноставна, судећи по речима сељака, то баш и није.
Мургашки, који обрађује око девет хектара земље, напомиње да свако мора појединачно да извади дозволу, што подразумева да има компјутер, имејл, штампач, или паметни телефон, како би у њему имао слику дозволе ако му је одобрено кретање у време полицијског часа.
Није довољан само паметни телефон
Нимало једноставно за времешније, а такви су у великом броју, па им, како каже, остаје парола снађи се, да траже да то за њих обави неко други, па када стигне електронска дозвола да тај неко нађе где да је одштампа, па онда и донесе. Онима који имају паметни мобилни мало је једноставније, јер је уместо одштампане дозволе довољно да у телефону имају њену слику.
На дозволу се, предвиђено је, чека 48 сати, мада Мургашки каже да зна оне који су је у прошли уторак затражили и ни после шест дана нема одговора. А њима је, каже, битан сваки дан.
Светозар, који има и 700 оваца и јагањаца, каже да је сточарима посебно тешко. Има случајева да људи живе у кући, а да 150 метара од ње држе овце и имају забрану кретања. И ко ће овце да храни? Зато сматра да то садашње решење са тражењем дозвола није добро осмишљено.
Оставите сељаке на миру, јурите ове који роштиљају по парковима
„Треба да хватају ове по градовима што се шетајупо парковима и што пеку роштиље и друже се, а не нас. Ми на селу смо кажњени, ово је за нас смрт“, каже саговорник Спутњика.
Времешан, али још виталан и вредан, Светозар је, захваљујући крштеници, за сада избегао потпуну забрану изласка из куће, тако да ће његова помоћ добро доћи домаћинству. За два месеца пуни 70 година и са њим о газдинству брину син и снаја и двоје унучади.
Његов главни посао је брига о 400 оваца и 300 јагањаца које, како каже, није могао да прода. Купац је одустао да прими јагањце јер је баш тога дана уведено ванредно стање. У међувремену су, објашњава он, јагњад прерасла, отежала, не може да их преда и остао је без планираног новца.
Због забране кретања, како напомиње, ни ветеринар кога је позвао у петак због болесне овце није могао да му дође, па је животиња у недељу увече угинула.
Оценивши да су сточари препуштени сами себи, он је револтирано приметио да смо ових дана углавном слушали о томе шта ћемо и како ћемо са кућним љубимцима.
На питање у којој фази су сада радови на њивама, он каже да је у суботу када је било лепо време, без ветра, бацио ђубре.
Сељак много зависи и од временских прилика
„Завршавамо са бацањем вештачког ђубрива, у току је прскање пшенице од болести и корова, почиње сетва кукуруза, соје и сунцокрета. Репа је завршена.“
Много тога у пољопривреди зависи и од временских прилика и никада не знате да ли ћете радити баш оно што сте планирали. А када тражите дозволу за кретање у време полицијског часа, треба да назначите дане изласка на њиву због неког посла, додаје он.
Цела ова ситуација ће се одразити и на род и на зараду, а највише на зараду, истиче Мургашки. Довољно је претурио преко главе да он то добро зна и без саопштења Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
А ФАО је управо известио да је успоравање глобалне економије већ у марту изазвало драстичан пад цена хране на светском тржишту, највећи од 2015. године.
Како је наведено, разлог је слабљење тражње за свим врстама робе због уведених ограничења слободе кретања у великом броју земаља ради заустављања ширења пандемије корона вируса.