Ширење вируса и вијести о броју заражених и мртвих које су већ недељама ударне на свим свјетским медијима за многе је разлог за панику, депресију и безнађе. Када се на то додају полицијски час, карантин, али и економски аспекат епидемије – страх од губитка посла и извора зараде, већина људи се суочава са великим психолошким притиском и неизвјесношћу.
Докторка Зорица Ћосић Никчевић, неуропсихијатар из Никшића, нема дилему да епидемија КОВИД -19 по свим критеријумима представља тзв. „кризну ситуацију“ која утиче на промјену скоро свих аспеката реалности сваког појединца, односно да је промјењен комплетан стил живљења.
Због тога, како упозорава, период пред нама биће стресан за све људе, који ће, иако је човјек природно оспособљен да се прилагођава и превазилази кризе, на различите начине на њега реаговати.
„Људи у кризним ситуацијама у првој фази - фази шока и аларма, углавном не испољавају психопатолошке поремећаје. Они се у првој фази тек укључују. Прво ментално, мисаоно сагледавају ситуацију, скупљају информације и процјењују и смишљају начин сопственог реаговања“, образлаже др Зорица Ћосић Никчевић за Спутњик, додајући да сви имамо природно уграђене адаптационе механизме које користимо у оваквим ситуацијама.
„Свака особа има потребу да задовољи прије свега своје базичне потребе. То се односи на биолошке потребе, потребу за храном и заштитом. И нормално, емоционалне потребе, док су на другом мјесту тзв. психосоцијалне потребе“, појашњава наша саговорница.
Улога породице кључна
С тим у вези, др Зорица Ћосић Никчевић указује да ће најзначајнију улогу у читавој причи одиграти породица.
„Оне породице које су биле функционалне и које су и раније успјешно задовољавале потребе својих чланова, проћи ће кроз ову ситуацију на здрав начин. Међутим, проблем ће бити са породицама које су већ биле дисфункционалне и које нису нормално функционисале ни у уобичајеним животним околностима. То су обично породице у којима су чланови незапослени и који су већ били у великој материјалној кризи, затим породице чији чланови већ имају неке кризе, хронични болесници, алкохоличари, наркомани...“
Ту, како указује наша саговорница, постоји опасност да такве породице неће имати капацитета да на ваљан начин изнесу и ову кризу.
„У таквој ситуацији се код појединца јавља велики осјећај беспомоћности и анксиозности. То је тачка гдје ће се јављати велика љутња која може да доведе до појаве претјеране агресивности“, упозорава др Зорица Ћосић Никчевић, уз савјет да је у овакви случајевима прије свега неопоходна социјална подршка и солидарност, а на првом мјесту - материјална помоћ.
„Људи су стављени у позицију да ће зарађивати мање новца или да уопште не могу да зарађују. Ту би на сцену требало да ступи држава. Код свих особа требало би да буду покривене све материјалне потребе. Ово је ситуација гдје сви ми треба да се укључимо како нико не би остао да нема за храну и основне животне потребе“, каже саговорница Спутњика.
Поремећај прилагођавања
Такође, и ако се по предвиђању овог неуропсихијатра код већине здравих људи услед актуелне кризне ситуације неће појавити психопатологија, то истовремено не искључује могућност да се након неколико мјесеци код појединих особа ипак неће појавити тзв. „поремећај прилагођавања“.
„То може да се превенира на неки начин ако се сада добро организују психолошке интервенције у кризи и све друге врсте помоћи, јер мањи број људи који су другачије структуре личности и слабије снаге личности можда ово неће превазићи на једноставан начин, каже др Зорица Ћосић Никчевић.
Социјална дистанца
Што се пак тиче одржавања за многе неприродне „социјалне дистанце“ на којој се посебно инсистира, наша саговорница појашњава да људи као бића која имају емотивне потребе, те своје потребе прије свега задовољавају у својој породици и са особама које волимо.
„То што смо дистанцирани од њих сада физички, не умањује простор за задовољавање емоционалних потреба. Има начина да се покажу емоције и брига за блиске особе, а што се тиче комуникације у ширем смислу, прелазна форма свакако могу да буду медији, телефони, друштвене мреже.“
Информисање о епидемији једном дневно
За крај разговора за Спутњик, наша саговорница се осврнула и на свакодневну изложеност обичног човјека обиљу драматичних информација које због појаве пандемије КОВИД-19 свакодневно стижу из свих крајева свијета.
У том смислу, она сугерише да би сваки човјек требало да бира колико информација му је заиста од свега тога потребно и са колико ће се задовољити.
„Боље је да то буде једном дневно да се сазна каква је ситуација, а да остало вријеме буде испуњено неким другим садржајима. Није превише корисно и неопходно знати шта се дешава на другом крају свијета јер то све мало појачава страх, панику и прављење претпоставки шта све може ружно да се деси. Зато, боље је задржати се у сопственом кругу, бринути сопствене бриге и задовољавати сопствене потребе“, наводи др Зорица Ћосић Никчевић.