Тврдња је истинита, међутим ово није ни универзални лек ни вакцина, већ антивирусно средство које помаже при лечењу оболелих пацијената.
У јеку пандемије Куба се ипак носи за заразом боље него многе земље у свету. Од 11 милиона становника на острву је регистровано свега 457 заражених и 12 умрлих.
Разговарали смо са Мишелом Моралесом Сауром из кубанског града Тринидад како бисмо сазнали у чему је тајна.
Није лек против короне, али је добра превентива
„Овде у Тринидаду су откривена прва три случаја вируса корона на острву. Донели су га италијански туристи. Конкретно, у нашем граду има 6 потврђених случајева. Људи су одмах реаговали и отишли у болницу а затим су изоловани и они, и њихове породице, али и они који су са њима контактирали. Тренутно се налазим на плажи и управо овде доводе људе из околине Тринидада и изолују их. Ради се о људима који немају никакве симптоме али су били у контакту са зараженима. За њих су издвојили туристичке виле и 24 сата су под надзором лекара и полиције да се не би десило да неко проба да изађе. Мада, колико знам, сви поштују карантин и за сада није било никаквих проблема“.
Мишел објашњава на које начине се лекари боре против болести — „Ми имамо Интерферон Алфа 2Б о коме се много прича у штампи ових дана јер кажу да лечи корону. Такође имамо и неке хомеопатске препарате које се дају здравим људима, али који су у ризичним групама, како би им се побољшао имунитет. Инфектолози кажу да се интерферон даје и ризичним групама као превентивно средство и да смо заправо управо због тога успели да зауставимо ширење вируса“.
Поносни на своје лекаре
Реч „изолација“, коју данас чујемо на сваком кораку, на Куби има други смисао. Земља се већ више од 60 година бори са међународном блокадом због које и данас не може да увезе потребну медицинску опрему.
Док Америка одбија предлог да се санкције укину бар у време пандемије, Куба чак и у оваквим условима решава да помогне осталим земљама и своје лекаре шаље у Италију, Андору, француске заморске територије као што су Гвадалупе или Мартиника и неколико латиноамеричких земаља.
„Овде на Куби смо јако поносни на своје лекаре и у земљи и у свету и то се види сваке вечери у 9 када цело острво аплаузом честита медицинским радницима и свима онима који нам помажу да изађемо из кризе“, каже Моралес Саура.
Реч „изолација“ на Куби није нова
На Куби није уведен полицијски час, али, како нам кажу, грађани поштују мере које је увело министарство зравља. Затворене су школе, теретане и дискотеке, а ресторани раде са ограниченим радним временом. Многи су своје локале затворили како би зауставили ширење вируса.
„Ја мислим да се изолација осећа много мање на Куби него у осталим земљама. На улици нема много људи, јер поштујемо савете стручњака, али немамо осећај велике опасности. Ја имам много пријатеља и у Шпанији и у Италији и видим да се налазе у ужасном психичком стању. Престрашени су. Овде није тако. Ако треба да изађемо — изађемо, носимо маске, али живот тече даље. Они ми сви причају како су као у затвору и у правој депресији. Можда је разлог што ми нисмо толико негативни то, што нема много оболелих, али напомињем да је прави Кубанац весео чак и у најгорој ситуацији” - поручује Мишел.
Можда кубански изум, Интерферон, није средство које ће спасити свет од пандемије, али једно је сигурно — од Кубанаца можемо научити много о солидарности, а највише о томе како да и у овим тешким тренуцима останемо позитивни.
Прочитајте још: