Научници кажу да не верују у чуда, али верују у генијалне способности појединца и несвакидашњу људску креативност. Ипак, annus mirabilis, односно „године чуда“ забележене су и историји и у науци.
„Прво нам је подарио Исак Њутн. Није свету подарио једно, два, већ три ванвременска открића која су променила све што мислимо о овом свету и за сва времена променила свет у коме живимо. Исто то је 1905. поновио Алберт Ајнштајн“, каже за РТС др Александар Богојевић, директор Института за физику.
Та златна 1666. је година у којој је Лондоном владала куга. Исак Њутн је имао 23 године, тек је дипломирао и из Kембриџа се од епидемије склонио у родну кућу удаљену 100 километара од града. И ту је провео две године, током којих је дошао до значајних открића о којима сведоче и његове личне белешке.
„Завршио је своја испитивања која су довела до разумевања анализе – дела математике који описује како се ствари мењају у простору и у времену – основа све модерне науке“, додаје Богојевић.
И темељи за друго велико откриће, универзални закон гравитације и механике постављени су баш у тој години, када се родила почетна идеја. Подстакнут јабуком у свом дворишту, размишљао је о томе која сила чини да плод падне на земљу.
„Јабука у дворишту је стварно постојала. Расад те јабуке је пресађен и налази се и дан-данас испред Кембриџа. Њутн је, то знамо из његових белешки, о кретању тела, о паду размишљао и на примеру јабуке, између осталог, али му никада није пала на главу. Мада, лепо звучи“, наглашава др Александар Богојевић.
Трећа ствар коју је Њутн открио током изолације, јесте природа светлости и боја којом је поставио основе оптике.
„Правио је низ веома чудних експеримената. Између осталог, бо је иглом своје око. Срећом, није остао слеп. Ништа није сазнао, али га је интересовала природа вида, природа светлости. Он је велику тајну светлости открио када је пуштао сунчеву светлост кроз призму. Она би се разложила у дугине боје и он је наставио даље експерименте. Он је видео да је бела боја заправо мешавина, а не примарна боја“, наводи саговорник.
Да није било ових открића, данашњи свет не би био овакав каквог га познајемо, не би постојали многи уређаји. Међутим, изолација није основни узрок због кога је дошло до значајних решења.
„Послушајмо самог Њутна. Он нам је рекао шта је оно због чега је он дошао до открића до којих је дошао. Прво је, да ако је видео даље од других, то је само зато што је стајао на раменима великана. И то је основни кредо науке. Други разлог његовог успеха, бар по самом Њутну, јесте то што је био упоран. Тешко је бити интелектуални мартонац. То је оно што је Њутн био“, сматра др Богојевић.
Упорност и наслеђе помогли су и Њутновим следбеницима да дођу до нових сазнања такође, у несвакидашњим условима.
„Прво решење Ајнштајнових једначина је дао Карл Шварцшилд у веома чудним условима. У току најгорих борби у Првом светском рату, у рововима на југоисточном фронту“, напомиње директор Института за физику.
Сто година касније, због тог решења другачије посматрамо црне рупе у свемиру и данас захваљујући Ајнштајновој теорији и гравитационим телескопима видимо различите аспекте реалности, а сва та открића настала су захваљујући великим умовима који су стварали и током изолације.
Прочитајте и: