Мермерна катедрала, како још зову ове пећине, део је полуострва које је у потпуности сачињено од мермера, а које је окружено глечерским језером на граници Чилеа и Аргентине, преноси Б92.
Азурна боја воде огледа се на густим шарама, а како ће се приказати оку посматрача, зависи од водостаја, али и од годишњег доба, те је можда и највећа лепота ових пећина баш у томе што у зависности од времена овај драгуљ природе стално изгледа другачије. Иако је бела боја претежна, понегде је могуће пронаћи плаве и ружичасте тонове. Процењује се да овде има више од 5.000 милиона тона мермера, са 94 тодс калцијум-карбоната.
У рано пролеће плитке воде су готово тиркизне боје, а њихов одсјај пуни пећине кристалним сјајем у којем се оцртавају величанствене шаре мермера. На лето, када је водостај висок, тамноплава вода пећинама даје потпуно надреални изглед.
Ниво воде у језеру зависи од топљења и замрзавања околних глечера.
До ових чудесних пећина можете стићи искључиво бродом, али пре тога вас очекује дуг и исцрпљујући пут прво до најближег града Коихаикеа, који је удаљен око 230 км од језера.