Очекује се да ће ове летелице нагло повећати могућности руске борбене авијације и омогућити поуздану контролу ваздушног простора у свим стратешким правцима.
Летећи извиђач
О новом авиону први пут се говорило 2011. године. Главнокомандујући Ваздухопловних снага Русије генерал-пуковник Александар Зелин је тада изјавио да ће летелицу усавршити за пет година. Међутим, због сложености пројекта рокове је требало померити: прототип се винуо у ваздух тек крајем 2017. године, а кашњење серијске производње је проузроковано тиме што је у А-100 планирано инсталирање најмодерније „ноу-хау“ технологије националне одбране.
„’Премијер‘ је унапређена верзија система А-50 и А-50У, који су већ у саставу оружаних снага. Авион А-100 опремљен је локатором за свеобухватни надзор, а у различитим режимима детектује ваздухопловне и копнене циљеве наводећи на њих ратну авијацију, али и поморске и копнене офанзивне системе. Суштински, то је мултиспектрални летећи извиђач, способан да контролише ваздухопловну ситуацију у радијусу неколико стотина километара“, истакао је главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски.
Радар „Премијер“ помоћу антене с активном фазном решетком омогућава истовремено праћење до 300 циљева на удаљености до 650 километара, превазилазећи могућности сличног америчког извиђача Боинг E-3 Сентри. Најновија бродска радио-електронска опрема А-100 аутоматски обрађује информације, даје циљну ознаку, припрема летну мисију за борбене авионе.
„Премијер“ је направљен на бази модернизованог војног транспортера Ил-76МД-90А. Међу карактеристикама издвајају се — велика носивост, комплетан дигитални контролни систем, као и „стаклена кабина“ — електронска инструмент табла у пилотској кабини. На броду се налази око 20 тона радио-електронске опреме, авион је способан да у току шест сати дејствује на удаљености од више од хиљаду километара од базе.
Потребне су десетине оваквих извиђача
А-100 — није само извиђач, већ и мобилни командни пункт, који обезбеђује стабилну везу с војним трупама и који истовремено прима информације преко свог радара и свемирских сателита. У стању је да самостално води ефикасну радио-електронску борбу.
„Овај авион је део интегрисаног аутоматског командног система Ваздухопловно-космичких снага (ВКС) Русије. Појавио се на време, јер А-50 већ не испуњава комплетне захтеве ВКС и наших страних купаца. Чак и Индија свој извиђач направљен на бази А-50 опрема радио-електронским средствима и локаторима израелске производње. Сигуран сам да ће за А-100 владати интересовање у иностранству“, уверен је Мураховски.
Према речима стручњака, руским ВКС није потребна само једна, већ десетине оваквих летелица — по неколико за сваку војску руског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (ПВО).
Поред тога, за појачање одређених области, неопходне су летелице са централним управљањем. Мураховски је истакао да је веома тешко брзо направити стотине комплекса. За то је неопходна снажна кооперација стотине одбрамбених компанија широм земље. Уосталом, Одбрамбено-индустријска корпорација (ОПК) једноставно нема другу могућност – са застарелим А-50 ратна авијација Русије ризикује да једноставно „ослепи“.
Тренутно се у саставу ВКС Русије налази 14 активних система А-50, осам је у складишту, а постоји и пет унапређених А-50У.
Ратна провера
Летелица прве модификације је ушла у оружани састав још 1985. године. У то време то је био напредни авион: на броду – трокоординантна радарска станица с пасивним режимом пеленгације, апаратура за снимање и приказивање примљених информација, дигитални рачунарски систем за усмеравање ловаца на ваздушне циљеве и још много тога.
Тестирања модернизоване верзије А-50У завршена су крајем 2009. године. Инжењери су усавршили командни и комуникациони систем, унапредили радна места чланова тактичког тима. Сада се све информације приказују испред њих на ЛЦД екранима. Још једна важна иновација је бродски бифе с опремом за подгревање хране.
Од самог почетка експлоатације, авиони А-50 учествовали су у вежбама великих размера и оружаним сукобима.
За време операције „Пустињска олуја“ ови ловци кружили су изнад Црног мора пратећи ваздухопловну ситуацију у Турској. Током чеченских сукоба летелице А-50 надзирале су небо изнад Северног Кавказа како би спречиле прекограничне испоруке оружја терористима.
Тренутно А-50 и њихову „млађу браћу“ А-50У користе ваздухопловне групе ВКС Русије у Сирији.