Као у време изборних кампања или економских тешкоћа, кад тежиште у јавности пребацују на „српско питање“, ћирилицу, битку против измишљених „четника“ и преосталих Срба, тако је и сада у Хрватској једна од топ тема – борба Србије против епидемије.
Хрватска терапија: јавно нападати Србију
Циничне и глагољиве лекције о кршењу људских права деле ових дана Београду бројни хрватски новинари, јавне личности, па чак и стручњаци и епидемиолози.
Сервирају се баш Србији лекције из државе у којој се сваке године званично слави етничко чишћење, геноцид и протеривање више стотина хиљада припадника целог једног народа са своје територије.
Баве се приљежно баш Србијом у земљи где се у кампањама, на стадионима, аренама и трговима пева у славу нацизма и усташког покрета.
Београду, у недељи кад се „обележава“ годишњица НДХ, предавање о угрожавању демократије држе и они у чијој земљи је демократија и кад забраниш Србима да користе ћирилицу, кад несметано „украшаваш“ зидове поруком „Србе на врбе“ и кад пребијаш и понижаваш српске спортисте, све са геслом на уснама „За дом спремни“!
Што се не баве партнерима из ЕУ и НАТО?
Нису се новинари и епидемиолози у Хрватској много бавили својим НАТО партнерима из моћних Сједињених Америчких Држава где је у петак било око две хиљаде мртвих од короне нити савезницима из Велике Британије где вирусу подлегне око хиљаду грађана дневно и где се чак и премијер заразио.
Не преиспитују превише „добронамерно“ ни мере међу ЕУ партнерима у Француској и у Белгији у којој је јуче преминуло 500 грађана од Ковида 19. А и то су земље које су огледни примери демократије, уређеног система и економског развоја. Земље, у којима сваког дана на стотине људи премине само у небрањеним старачким домовима, као у неком морбидном процесу модерне еутаназије.
Не, комшијама „солидарно“ из неког разлога смета Србија. Србија којој се штошта може приговорити, али она не гледа пакосно у туђа дворишта док успева да држи црну линију броја жртава короне на најнижем нивоу.
Смета им Србија која је несебично и региону нудила помоћ у здравственој опреми, уместо да анализира наоколо шта ко ради и да га критикује, отежава и испаљује отровне стреле.
Колики је у Србији степен демократије, како се српски војници крећу својом државом, колико ће да траје полицијски час, хоће ли још строже мере бити примењене, нису питања која би требало да занимају Хрватску. То су суверене одлуке државе Србије.
Кад прође ова пошаст, биће времена и да грађани на изборима кажу своју реч и о резултатима власти у Србији у време ванредног стања и током борбе против вируса корона. Биће времена и за политичке обрачуне унутар Србије и за детаљну анализу свих резултата и последица.
Али, опседнутост суседа Србијом у време глобалног светског рата против вируса више говори о деформацији, малограђанској политичкој култури и обрисима патологије у делу хрватске јавности.
На крају крајева, нек се у Хрватској баве Србијом ако им је тако лакше у овим тешким данима. Очигледно им је и то део масовне терапије против короне.