Молекуларни генетичар о теоријaма завере: Свако има право да буде глуп

Теорије завере о вирусу Ковид-19 су бесмислене, а могућност да је то део билошког рата потпуно искључена, сматра молкуларни генетичар Горан Брајушковић. Разлог је што би, како истиче, то онда био рат против читаве светске популације, али исто савремена биологија не може да направи вирус који ће селективно убијати једне, а поштедети друге.
Sputnik

Професор Биолошког факултета др Брајушковић бројне теорије завере које се шире о пандемији вируса корона објашњава жељом људи да поверују у то да овај вирус не убија ни све ни тако лако или, како каже, још једноставније – тиме да „свако има право да буде глуп”.
Једнако су, каже, бесмислене и тврдње да 5Г мрежа уништава ДНК овог вируса, јер је заправо реч о РНК вирусу.

Теорије завере научно неутемељене

„Онај ко иоле познаје научне чињенице схвата да су објашњења које нуде ове торије завере о биолошком рату научно потпуно неутмељена”, истиче Брајушковић за Спутњик. 

Истраживања су показала, подсећа наш саговорник, да вирус корона постој најмање 10.000 година.

То је је огромна група вируса зооноза које превасходно инфицирају животње, али седам од њих су мутацијама стекли способност да буду заразни и за човека. Од тога су четири потпуно банална и изазивају прехладе које пролазе без неке јаке трапије, објашњава Брајушковић. 

Он подсећа да је 2002. идентификован први САРС вируелентан вирус који је те и следеће године имао смртност у људској популацији од 10 одсто заражних. Деценију касније појавио се МЕРС који је имао мањи број инфицираних али са већим смртношћу од чак 35 одсто

Овај вирус, назван САРС-2 Ковид 19, који се из Кине проширио на цео свет, како показују последње процене, могао би да заврши са смртношћу од 2-3 посто, што како каже Брајушковић, зависи од светског здравстеног система.

Не дозволи да се појавиш у статистици

На питање може ли се десити ситуација као са САРС-ом да је вакцина направљена а да се вирус у међувремену изгубио, овај молекуларни генетичар каже да је тешко давати прогнозе.

„Оно што данас знамо јесте да вирус релативно споро мутира и да регистроване мутације нису погодиле ген одговоран за протеин којим се он везује за наше ћелије и она места у секвенцама генома која су мета у тестовима за његову дијагностику“, наводи саговорник Спутњика. 

Уз констатацију да вакцина које још нема остају једини успешни лек против ове болести, Брајушковић истиче да једино што засад можемо да урадимо јесте да вирусу, сводећи социјалне контакте на минимум, „ускратимо гостопримство“ у оквиру наше популације. 

Притом, научник понавља да вирус погађа све старосне катгорије, од беба до најстаријих и то без обзира на здравље човека и то да ли неко пати од других болести. 

„Зато нико од нас не треба да дозволи да се појави у статистици - каква је она је ирелевантно је, јер ако се то догоди вама онда је она за вас 100 посто“, поручује Брајушковић, који као још један разлог за опрез он наводи да чак 80 одсто заражених нема никакве или има врло благе симптоме, али су клицоноше који могу да угрозе старије и друге ризичне категорије становништва.

Коментар