Као и код сваке друге болести, грипа, бактеријске, вирусне инфекције, последица коронавируса може бити фатална и по особу која није хронични болесник, и која нема фактор ризика на основу година старости. Срећом, та вероватноћа је изузетно мала и не дешава се често.
И здрав човек може да умре од вируса короне
„Дешава се да дође до претеране реакције имуног система. Због тога су млади умирали и 1918. године у шпанском грипу. Масовно се умирало а највише су били погођени млади људи. Код њих је реакција била претерано бурна. И сада код ове болести код старих је исувише слаб имуни систем, а код здравих може да нецелисходно реагује. Те имунске ћелије се накупе у плућима и излучују неке продукте, цитокине, који чине зид тих мехурића пропустљивијим, и тада се накупи течност, па се човек практично удави“, објашњава Радовановић.
Радовановић додаје да као што се умирало од вируса САРС 2003. године, тако је некада довољан само један вирус да доведе до смрти чак и здравог човека.
„Ипак, ако човек има друге болести већи је ризик да умре. Али, прогноза је лошија уколико постоје придружени поремећаји здравља. Нарочито се то односи на респираторне болести, хроничну опструктивну болест плућа, затим ако неко има астму или хронични бронхитис или слабо срце, онда је то још додатно оптерећење за срце. Показало се да је гојазност исто фактор ризика, шећерна болест“, каже за Спутњик епидемиолог Зоран Радовановић и додаје да је ризик такође већи како је човек старији.
Наш саговорник наглашава да до смртног исхода не мора да дође уколико је особа здрава, а има нарушени имунитет. Ако дође до фаталне реакције, она се зове „цитохинска олуја“ и тада се накупљају продукти излучивања белих крвних зрнаца који направе штету зато што имуни систем сувише бурно реагује, тако да је реакција нецелисходна.
Лечење здравих људи оболелих од короне
Када је реч о лечењу особа позитивних на вирус корона, а које нису хронични болесници нити спадају у ризичну групу по броју година, оне се смештају у импровизоване болнице као што је то Сајам у Београду или хала Чаир у Нишу, и ту им се прати стање.
„Ми немамо лек, не може да се да нешто да се човек излечи од короне. Као и у свету, исти се лекови дају онима којима се погорша стање. Чека се и реагује по потреби, а то је такозвана симптоматска терапија. Према симптомима који се развију даје се и лек. Ако га боли глава, добија лек против главобоље, ако је висока температура она се обара, а што се мене тиче увек је боље да остане температура јер човеку је лоше, а вирусу је тад још лошије“, објашњава епидемиолог.
У борби против коронавируса не може да се да антибиотик као што је то случај са бактеријским инфекцијама. Мада постоје и вирусне инфекције које се могу лечити антибиотицима, па се, како наводи наш саговорник, покушава са лековима који делују на одређене вирусе. Тако се дају лекови против сиде, хепатитиса Ц као и лекови против маларије коју не изазива ни вирус ни бактерија, већ паразит.