Домаћи тестови, респиратори, маске: Корона даје ветар у леђа српским научницима /видео/

Док лекари у Србији бију битку против епидемије ковида 19, ни научници не седе скрштених руку: Фонд за иновације и Министарство просвете подржали су низ пројеката корисних у обрачуну са вирусом као што су домаћи тест, респиратори и маске са хепа филтерима, чија је производња већ почела. Све то би могло дати ветар у леђа домаћој науци.
Sputnik

Одмах по објављивању ванредног стања Фонд за иновације расписао је јавни конкурс и у кратком року одабрао 12 пројеката који могу да помогну, а како каже професор Технолошко-металуршког факултета др Владимир Павићевић, сви су већ у фази поодмакле реализације.

Министарство је хитро реаговало и искористило већ традиционално такмичење за најбољу технолошку иновацију, које од 2005. године воде професори Војин Шенк, Весна Рашковић и Драган Повреновић. У финалу које је одржано у децембру прошле године, нашла су се три тима који су дали и даће изузетан допринос у борби против корона вируса.

Домаћи тестови за корону за две-три недеље

„Победнички тим за две-три недеље треба да изнедри тест који ће квалитетно одређивати антитела у крви. Крвна плазма људи са антителима на ковид-19 моћи ће да се користи за заштиту у будућим ситуацијама ове врсте. Друга екипа из Института „Михаило Пупин“ ради на домаћем респиратору и близу је да га заврши, док је трећа екипа развила производњу маски са хепа филтерима која управо почиње“, прецизира професор Павићевић за Спутњик.

Он верује да је, ма како чудно звучало, епидемија вируса корона донела и нешто позитивно, а то је афирмација науке.

„Ову ситуацију треба искористити. Прави је тренутак да се наука издигне на више степенице у друштвеној хијерархији. Протеклих година, бар што се тиче водећих медија, потенциране су ствари попут ријалити програма, што није за похвалу и што је допринело заглупљивању ширих маса, док су праве вредности, култура, уметност, наука били потиснути у други и трећи план. Ово је тренутак да се сви добро замислимо, првенствено због наших младих научника. Надам се да ће ово бити ветар у леђа науци“, каже Павићевић.

Може ли наука да буде кликабилна

Он додаје да није новинар и нема рецепт како да научне теме постану кликабилне, али да се не треба такмичити с лошим укусом, већ свесно давати већи простор научним и образовним садржајима, уместо ријалити јунацима који су преузели улогу водећих личности.

Павићевић такође истиче значај инсистирања на темама заштите животне средине, јер, како каже, постоји копча између загађености и подложности епидемији.

„Средине као Вухан у Кини и Ломбардија у Италији су јако индустријализоване и већ деценијама је тамо присутно загађивање животне средине. А то не прија људском организму урушавајући његов имуни систем, што је и допринели да епидемија узме толико маха“, оцењује саговорник Спутњика.

Коментар