Русија и Кина су показале својом реакцијом на ширење вируса корона, дакле делима, да су глобално спремне силе да помогну и себи и другима. Отуда и не чуди завист западне дипломатије што су Руси и Кинези успели тамо где су они пали на испиту. А посебно је пала Европска унија.
Ово је став бившег дипломате Зорана Миливојевића на „прозивке“ које је британски „Гардијан“ изнео у тексту под насловом: „Русија, Кина и ЕУ се додворавају Србији „корона вирус дипломатијом“.
Запад се плаши „корона дипломатије“ Русије и Кине
„Ово што се догађа на глобалној сцени и односима, потврђује да смо у мултиполарном свету и да постоји више центара моћи који су у стању да реагују у кризним ситуацијама, а да нису Запад. То се не може више демантовати и то су недвосмислено потврдиле и Русија и Кина у овом случају“, каже Миливојевић.
У неку руку, ово је, додаје наш саговорник, потврда да Москва и Пекинг почињу да потврђују начин и обим деловања у међународним односима.
„То оставља утисак и делује на даљу промоцију њихове глобалне моћи. Кина је потврдила свој глобални утицај, а те последице су на штету Запада, у овом тренутку. Логично је зато што сада западни свет на сваки начин покушава да поврати и сачува своју позицију. Јасно је да и Русија и Кина од досадашње ’меке моћи‘ која им се приписује од стране Запада, лако могу да ’аванзују‘ и примене нешто ’чвршћу моћ‘, што Запад по сваку цену жели да спречи“, истиче Миливојевић.
Европска унија, по његовим речима, показује дефицит способности, пре свега према својим чланицама, па после и према другима где спадамо и ми. Миливојевић је сигуран да ствари у ЕУ неће остати исте по завршетку пандемије.
ЕУ пред променама
„Уздрмане ће бити саме основе ЕУ. Извесно је да ће у наредном периоду земље-чланице престати да се одричу свог суверенитета у корист Брисела, што ће значити да ће Унија морати да тражи неки други смисао свог постојања и функционисања на новим основама“, наводи он.
Што се тиче Србије, она је одмах препознала партнере који је ни са чим не условљавају у нашим односима, оцењује наш саговорник.
„Србија ће остати на том, такозваном европском путу, али ове нове околности ће утицати на темпо и садржај будућих евроинтеграција. Дакле, мења се приступ како Србија мора да вреднује тај свој пут, пре свега имајући у виду очување својих националних интереса“, објашњава Миливојевић.
Запад није више синоним за утицај и моћ
Показало се, констатује он и да је „инвестиција“ Србије у односима са Русијом и Кином сада добила пуну верификацију, што наравно Западу боде очи.
Пандемија је, закључује Миливојевић, само на површину избацила чињенице ко је и колико моћан на глобалном плану, што је свет помало разбудило, а неке и изненадило. Јер до сада је било, кад се помену моћ, утицај и сила, то је асоцијација на Запад.