Овако др Слободан Аћимовић, професор на Економском факултету у Београду, коментарише изјаву француског председника Емануела Макрона да би се границе земаља-чланица Шенген зоне могле затворити бар до јесени и да Европа треба да се припреми за дуг период изолације.
Према његовим речима, у овом тренутку тешко је проценити како ће се ситуација одвијати када је реч о пандемији коронавируса, па је сходно томе тешко претпоставити и како ће се државе понашати у погледу укидања рестриктивних мера које су уведене.
Затварање граница до јесени – удар на економију Европе
Оно што је сигурно, наглашава Аћимовић, је да ће дуготрајно затварање граница земаља чланица ЕУ изазвати различит обим последица у различитим привредним гранама. Туризам је, нема сумње, на највећем удару.
„Примера ради, како Грци да затворе границе? Ко ће и како онда да им долази? Од чега ће живети ако им границе не буду отворене бар у августу и септембру? Да не причам о Хрватској или Црној Гори, земљама такође осетљивим када је туризам у питању. Тешко да се то може остварити“, оцењује наш саговорник.
Треба, како каже, имати у виду да су различите земље у различитој мери погођене пандемијом, па се разликују и у мерама које су увеле како би се избориле са вирусом. У том смислу ће и обим економске штете коју ће претрпети варирати од државе до државе.
„Имао сам прилику да видим неке планове италијанске дерегулације. Они по свој прилици намеравају да јако постепено укидају мере, јер је неки план да се позоришта и биоскопи отворе тек у децембру, а дискотеке тек у марту идуће године, што је заиста јако ригорозно. Тако да је све могуће и тешко је предвидети која ће земља и како поступати када је реч о укидању мера уведених услед пандемије“, сматра Аћимовић.
Путнички авиосаобраћај трпи огромне губитке услед пандемије
Каква год била одлука земаља ЕУ по питању отварања граница, додаје наш саговорник, чињеница је да је катастрофалне последице већ претрпео путнички авиосаобраћај.
„На аеродромима широм Европе паркирано је „море“ авиона. Толико их има да морају да их паркирају чак и на пистама. Та грана саобраћаја је, чини ми се, потпуно скршена пандемијом. Када је реч о друмском транспорту он и даље функционише, наравно, успорено, али неће ту бити претерано великих проблема јер роба мора да стигне. Сада је јасно да без логистике нема ни робе на одредишту. У том смислу карго саобраћај функционише, али путнички авиосабраћај је у великом проблему“, примећује Слободан Аћимовић.
У целој овој ситуацији, како каже, радује га то што се појављују и нека нова решења.
„Успостављају се нови брзи возови између Европе и Кине, где се гарантује транзитно време од неких 15 дана. То је много бржи вид транспорта него бродом и представља значајно унапређење логистике између Азије и Европе“, закључује професор Аћимовић за Спутњик.