Трагом црног нишког сценарија: Колико су безбедни домови за старе широм Србије

Због непоштовања мера заштите од корона вируса, у Геронтолошком центру у Нишу од тог вируса је оболело 140 корисника и четворо запослених, а директор је осумњичен за тешко кривично дело против здравља. Вођени тим забрињавајућим сценариом, покушали смо да сазнамо колико су безбедне остале установе и домови за старе широм Србије.
Sputnik

У Србији има укупно 234 приватне установе за стара лица, у којима је смешено око 8.500 људи. У државном систему постоји више од 70 установа за социјалну заштиту, у које спадају домови за старе, незбринуту децу, оне са сметњама у развоју и сл. Те државне установе укупно броје око 21.000 корисника.

Трагом црног нишког сценарија: Колико су безбедни домови за старе широм Србије

По подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, вирусом корона заражено је укупно 184 корисника и 30 запослених у 12 установа социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих широм Србије.

Чини се све да домови за старе избегну нишки сценарио

Осврћући се на нишки сценарио, председник Удружења приватних установа социјалне заштите Радослав Миловановић, рекао је за Спутњик да приватни домови већ чине све што могу да заштите кориснике и запослене, и да, евентуално, могу да буду још опрезнији.

„Ја не могу да судим о томе, али, колико медији кажу, тамо је било много пропуста. Дозвољено је много тога што је по налогу Министарства забрањено, као што је улазак и излазак оних који нису тамо запослени. Те мере су у приватним установама одавно спроведене у дело. Врло често се чујем са неким домовима, а имамо и Вајбер групе у којима размењујемо сва искуства и информације“, рекао је Миловановић.

Он додаје да инструкције Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања стижу из часа у час, и да их приватни домови спроводе.

Трагом црног нишког сценарија: Колико су безбедни домови за старе широм Србије

Забрањен улазак

Милановић каже да рад приватних домова контролише управо то Министарсво, али напомиње да је у свим домовима тренутно забрањен улазак и излазак свима, осим запосленима и лицима са посебном дозволом.

„Свако ко жели да уђе у државни или приватни дом за старе, мора да тражи сагласност Министарства. Једини који могу да уђу без те сагласности су Хитна помоћ, лекар судске медицине и, евентуално, погребник, а и за њих постоји протокол. Сви морају да уђу са скафандерима, каљачама, капама, дуплим маскама, дуплим рукавицама, визирима“, објашњава Миловановић.

Мере заштите у домовима

Говорећи у име приватних домова, Mиловановић тврди да су сви врло озбиљно схватили ситуацију и да предузимају све неопходне мере заштите, али напомиње да нико није свемогућ.

Он тврди да, током боравка у дому, сви запослени редовно мере температуру и користе дезинфекциона средства, носе маске и рукавице, и додаје да, у неким установама, носе и заштитна одела.

„Све што се донесе у дом се оставља са стране, испод надстрешница, а уноси се тек након одређеног броја сати, у односу на то колико вирус опстаје на различитим површинама. Све што се уноси се дезинфикује и приликом преузимања и приликом уношења“, каже Миловановић.

Препорука запосленима – кућна изолација

Наш саговорик истиче да је велики број приватних установа увео и препоручену меру да запослени ван посла избегавају све сусрете и буду у кућној изолацији, што, практично, значи да треба да се крећу искључиво од куће до посла и обратно.

Трагом црног нишког сценарија: Колико су безбедни домови за старе широм Србије
„Сви домови за старе имају организоване превозе. Установе су обезбедиле људе са возилима, искључиво за превоз радника. Када дођу кући, треба да поштују мере изолације – да не долазе у додир са фамилијом, да се не групишу, како им неко не би пренео вирус. Тиме штите себе, своје породице и све оне с којима ће ступити у контакт“, изричит је Миловановић.

Уколико је излазак из куће неизбежан, Миловановић апелује на све раднике у установама за старе да тада користе сву неопходну заштиту.

Дезинфекција на првом месту

Пошто та мера није обавезна, наш саговорник каже да домови који је нису увели спроводе друге стриктне мере, како би заштитили кориснике и запослене од вируса.

„Имамо посебне просторије у које се долази са спољне стране. Тамо се скида све са себе и врши се дезинфекција. Након тога се улази у просторију, која се редовно и потпуно дезинфикује, где се облачи друга, претходно третирана гардероба. Тек онда се улази у објекат“, каже саговорник Спутњика.

Миловановић тврди да укупни капацитет приватних домова тренутно није попуњен и додаје да у њих тренутно могу да буду примљени само они који имају потврду да су негативни на Kовид-19.

Подсећамо да је Дом за старе у Смедереву затворен пре два дана због откривања вируса корона у тој установи, као и да је пре недељу дана откривен и у дому за стара лица „Стара пруга“ на Умки и у земунском дому „Доживети стоту“.

Како је у Европи

Око половине смртних случајева у Европи од корона вируса регистровано је у домовима за старе и немоћне, али многи од њих нису укључени у званичне податке или уопште нису заведени као случајеви повезани с тренутном пандемијом, саопштили су данас стручњаци.

Трагом црног нишког сценарија: Колико су безбедни домови за старе широм Србије

Експерти из удружења Лонг трм кер полиси нетворк (ЛТЦПН), при Лондонској школи економије (ЛСЕ), процењују да се удео корисника старачких домова повезаних са смрћу од корона вируса у пет европских земаља креће од 42 одсто у Белгији до 57 одсто у Шпанији. Уз те две земље, ЛТЦПН је истражио званичне податке и новинске извештаје у Италији, Француској и Ирској.

Коментар