Упитан да ли ћемо више икада живети нормално, јер су мере карантина у борби против вируса корона људима потпуно промениле живот, Јанковић је за РТС рекао. „Да. Али можда ће се наш појам шта је нормално малкице изменити“.
Имунолог Срђа Јанковић рекао је за РТС да је суштина свих мера које се доносе забрана контаката.
Он је додао да се сада не може говорити када ће почети попуштање и да то зависи од епидемиолошке ситуације.
„Како ток епидемије буде повољнији, тако ће бити могућа одређена попуштања, али то ће бити изведено тако да не угрози целину борбе и нечији живот или здравље“, рекао је Јанковић.
Објаснио је да је суштина да се мере спроводе заједно са грађанима који морају мере да преточе у дела. Напомиње да се свака мера кроји према ономе што се дешава на терену и да није лако прогнозирати када ће све бити готово.
Поводом најаве да ће бити одређени термини за шетњу пензионера, истакао је да шетња не значи окупљање и да ће се прецизирати да то буде у доба дана када је минимална могућност да дође до контаката.
Истакао је да ће се одлука о термину за шетњу старијих особа донети, али ће се водити рачуна да се не угрозе противепидемијске мере и животи.
На питање да ли шетња може да буде опасна за пензионере, Јанковић је нагласио да нема опасности ако се све уради на правилан начин.
„Нико не би донео одлуку која је опасна за људе које штитимо већ месец дана“, истакао је.
Јанковић објашњава да је кључно да пензионери изађу сами, без контаката, јер се контактима преноси зараза.
Лечење крвном плазмом има допунску улогу
На питање о лечењу крвном плазмом, које би ускоро требало да почне и код нас, Јанковић је навео да не постоји ничија обавеза да донира крв и да је то на добровољној бази. Ипак истиче да је велика већина људи заинтересована за донирање и да то неће бити проблем.
Објаснио је да тим стручњака ради на протоколима и да детаљи нису још дефинисани.
„Суштина је да се терапија да оним пацијентима којима највише може да помогне, а то значи онима који имају ризик да развију тешку клиничку слику, а нису развили антитела“, каже Јанковић.
Додао је да та терапија није једини или главни лек и да има допунску улогу.
Прочитајте још: