Лавров каже да је за њега „Спартак“ више од тима.
„То је оно што ми чак за време неких веома тешких преговора помаже да нађем душевну равнотежу. 'Спаратак' је са мном цео мој живот. Други тимови нису постојали. У првом разреду, када сам живео са бабом и дедом у Ногинску, стадион локалног 'Спартака' нам је био поред куће. Из тог доба сеже моја љубав према фудбалу који редовно играм“, прича први човек руске дипломатије.
Подсећа да је већ раније говорио да је „Спартак“ нешто као и домовина, то се не бира.
Како каже, навијач је са великим стажом, али интересовање је и дан-данас исто.
„Нећу да кријем, веома ми недостаје фудбал у овом тешком времену, кад се не сме напоље“, искрен је Лавров.
Када његов омиљени тим наступа сваку утакмицу прати са нестрпљењем. Ако је у Москви, онда настоји да оде на стадион, а у осталим случајевима не одваја се од ТВ екрана без обзира на временску разлику.
Нема неке посебне ритуале везано за тим нема.
Упитан коју позицију воли више – одбрану ли напад, како у фудбалу, тако и у животу, шеф дипломатије одговара:
„Најважније је имати задовољство и једним и другим процесом, увек јасно видети циљ и кретати се ка њему најефикасније могуће.“