Представљање НАТО-а као мирољубиве организације изазвало је бројне негативне реакције у Србији, коју је тај пакт бомбардовао 78 дана.
Министар је рекао да стручни сарадници и рецензенти који раде на садржају уџбеника морају да обрате пажњу на сваку реченицу која може да изазове полемике и да воде рачуна да оне буду у складу са политиком коју води Србија, те да не воде нарушавању територијалног интегритета, саопштено је из Министарства, а преноси РТС.
„Очекујем и одговорност свих институција као што је Завод за унапређивање образовања и васпитања, чија је надлежност праћење наставе и рад са саветницима“, рекао је Шарчевић, а наводи се у саопштењу тог Министарства.
Наиме, на часу географије 8. априла 2020. године за ученике шестог разреда обрађена је лекција „Интеграциони процеси“, током које је наставница говорила на тему међународних организација.
У склопу ове јединице акценат је на мотивима интеграционих процеса као што су економски, политички, војно-стратегијски и указује се на значај међународних организација попут ЕУ, УН, НАТО-а и других.
Наводећи шта је програм и циљ НАТО-а, она је казала да је то решавање спорова међу зараћеним странама.
Како се истиче у саопштењу Министарства, „након бомбардовања 1999. године, Косово и Метохија су стављени под управу УН како би се очувала безбедност становништва. Наша земља је чланица Партнерства за мир од 2006. године, а та организација учествује у раду НАТО-а“.
Србија је у званичној спољној политици војно неутрална држава, без обзира на чланство од 2006. године у Партнерству за мир, подсећа Министарство, те додаје да континуирано ради на унапређењу и провери садржаја уџбеника како би се износили тачни подаци и то ће бити задатак и у наредном периоду.