Снага за доба после короне - самодовољна држава /видео/

Обнављање производња квасца у Србији симбол је процеса који ће неумитно захватити све земље после пандемије короне, а то је јачања одређених стратешких сектора привреде и „минимум самодовољности“.
Sputnik
Не само сада с ковидом него и пре пандемије било је јасно да владајуће структуре треба да определе стратешке секторе у земљи и да то мора да буде под скутима државе, сматра професор Економског факултета у Београду др Ђорђе Ђукић. Корону зато, истиче он за Спутњик, треба схватити као опомену да владајућа елита треба да на бази секторских анализа направи оперативна документа која ће служити стратешком националном интересу.

Ђукић наводи пример наизглед неважног производа као што је квасац који је Србија пре пандемије увозила из Хрватске а сада је оспособила фабрику у Сенти да производи тај артикал. Слично је и са производњом лекова, као и са прехрамбеном индустријом, јер, како напомиње, у економији не постоји солидарност него само огољени интерес.

Процеси који следе после короне

Не изненађују зато, према речима Ђукића, ни најаве Немачке и Италије да ће стратешке компаније затворити за, како је речено, стране штетне утицаје.

„Мислим да је примерено ово што ради Немачка и да Србија треба да научи лекцију да одређене стратешке ствари везане за развој неких сектора организује тако да се радна снага дугорочније везује за те секторе“, каже Ђукић.

Он верује да треба преиспитати и вишегодишње подстицање страних инвестиција кроз субвенције на терет пореских обвезника. Како напомиње, није реч о томе да ли је неко за или против страног капитала него о рањивости економија када дође до оваквих катастрофа.

„Најбитније је да се отрезнимо и да власт уз ангажман мериторних људи учествују тимски у изради кључног документа којим ће се руководити и садашње и будуће владе. Механизми институција, не стратегије на бази мантри него на бази темељене анализе. Плати у свету оног ко најбоље зна и користи то као основу да би те то учинило мање рањивом“, саветује Ђукић.

Успоставити „минимум самодовољности“

Др Иван Николић са Економског института у Београду истиче да слика економоније и политике после короне неће бити иста, а како каже за Спутњик, волео би да када говоримо о стратешком размишљању види Србију у наредним годинама као земљу која ипак покушава да успостави неки „минимум самодовољности“.

„У овом тренутку неупоредиво су боље прошле земље које имају сопствене прехрамбене капацитете, неки минимум самодовољности у фармацеутском сектору, и које имају монетарни суверенитет. У наредним месецима и годинама ти аргументи ће бити све битнији“, констатује Николић.

Снага за доба после короне - самодовољна држава /видео/

Он напомињеда иако је мала земља као што је Србија ограничена и економским, и политичким капацитетима да као Немачка или нека већа економија трасира свој стратешки пут, она ипак већ годинама има препознатљиве смернице.

„То јесте ЕУ, али смо последњих година успоставили готово стратешке и врло чврсте економске везе и са другим земљама попут Кине и Русије. То се види и из статистичких података, који показују да више не постоји чврста веза између наше динамике и динамике земаља еврозоне. Јесте да су они наши најважнији економски партнери и да, рецимо, само Италија и Немачка учествују у спољнотрговинској размени Србије с четвртином, али то више није тако чврсто. Последњих 7-8 месеци су се те путање разишле и ова криза је то само продубила“, каже Николић.

Асиметричне економске последице пандемије

Уз оцену да ће се економске последице пандемије асимтерично одразити на земље, Николић истиче да је Србија у кризу ушла са одређеним предностима, што се види из прогноза које је за дао ММФ, који је проценио да ће српска привреда ове године пасти за три одсто, али да би наредне могла да порасте за 7,5 одсто.

Снага за доба после короне - самодовољна држава /видео/

Нема дилеме да смо ми позиционирани много боље него друге земље у региону. Три су разлога: у кризу смо ушли стабилније и с већим резервама, с бољом привредном структуром него други, а могуће је – и то можда оправдава и ту релативно добру оцену Србије – да је Фонд узео у разматрање и пакете помоћи које су владе земаља скројиле као одговор на изазове које криза носи и као могућност да се економије што пре опораве и врате у нормалну кад стане ванредно стање“, образлаже Николић, додајући да ће све зависити од тога када ће се завршити здравстена криза.

Шта иде на руку Србији

И професор Ђукић сматра да постоји више позитивних фактора који утичу на позицију наше земље.

„Захваљујући томе што је Србија дочекала кризу с релативно малим степеном задужености, чак у односу на многе чланице еврозоне, то јој даје простор да се формира пакет који иде дотле да удео дуга не пређе 60 посто БДП. Иде нам на руку и политика негативних каматних стопа у ексттерном задуживању,као и то што свако јачање евра чини доларске дугове мањим теретом. И вртоглав пад цена нафте погодоваће привреди Србије на трошковној страни. Последњи фактор који ће позитивно утицати на позицију Србије јесте политика коју води и Немачка –плаћање радника који седе кући и могу брзо да се врате у процес чим престане пандемија“, наводи наш саговорник.

Уколико после пандемије на бази експанзије кинеске привреде то послужи као вучна снага за немачку привреду, будући да се и Србија налази у том кругу биће то, прогнозира Ђукић, додатни олакшавајући фактор да све фискалне трошкове које је Влада Србије преузела лакше поднесе и изађе у 2021. годину с релативно малим фискалним дефицитом.

Прочитајте још:

 

Коментар