Велике богиње (лат. Вариола вера) су светом харале веома дуго и однеле су милионе живота, али након вишедеценијског трагања за решењем 1979. године службено су проглашене искорењеним, преноси портал „Кликс“.
Велике богиње су најсмртоноснији вирус с којим се човечанство суочило, одниеле су више од 300 милиона живота, а данас су једина заразна болест коју смо успели да искоренимо. Вируси попут свињског грипа који су, када су се појавили, однели много живота, данас спадају у сезонске болести.
Осим велике смртности код малих богиња од 30 посто, заражени који су преживели суочавали су се са великим последицама - од ожиљака до слепила, преноси „Светски економски форум“.
Велике богиње нису заобишле ни Југославију у којој је након избијања епидемије проглашено ванредно стање, држава је уведена у присилни карантин, а кретање је било строго ограничено. Убрзо је спроведена и масовна вакцинација свих становника, без икаквих изузетака и за два месеца епидемија је била готова. Ограничења су трајала још неко време, након појаве последњег забележеног случаја болести.
У питању је болест коју узрокује вариола вирус, а слично као код корона вируса, преносила се капљично и могли сте да се заразите уколико дођете у близак контакт са зараженом особом. У ваздуху вирус се распршивао кашљањем и кијањем, а зараза је била скоро па сигурна уколико додирнете воду из бубуљица које су се појављивале као један од симптома болести.
Испрва су се шириле у густо насељеним местима након чега су трговачким путевима дошле у све делове света.
Ефикасни третмани и лекови против малих богиња нису постојали, али је уз напор здравствених стручњака направљена вакцина која успешно спречава развој инфекције.
Глобални програм вакцинације је водила Светска здравствена организација. Вакцина је откривена крајем 18. века, а ове богиње су, константним радом на препознавању заражених и њихових контаката, у потпуности искорењене тек у другој половини 20. века.
Последњи познат случај забележен је у Сомалији 1977. године, а велике богиње су званично проглашене искорењенима 1979. године.
Почетак имунизације, процес под називом вариолизација, изгледао је тако да су доктори узимали узорак течности из осипа заражене особе и помоћу ножа је преносили на другу особу. Овај процес довео је до великог ширења вируса и смртних случајева.
Kоначно, за проналазак вакцине против малих богиња заслужне су две особе, фармер Беџамин Џести и доктор Едвард Џенер.
Прво је Џести уочио везу између ове болести и крављих богиња. Он је приметио да су пољопривредни радници заражени крављим богињама имуни на велике богиње.
Две деценије касније, доктор из Енглеске Едвард Џенер својим ригорозним научним приступом помогао је да се идеја о вакцинацији што више прошири, а пре тога доказао је повезаност ове две болести.
Он је нашао оболелог од крављих богиња, узео течност из једног од његових жуљева и техником вариолизације заразио осмогодишњег дечака. Kасније је покушао тог дечака да зарази малим богињама ─ што није успело.
Захваљујући њему створена је вакцина која је у процесу искорењивања ове болести била рутинска интервенција, а шансе за појавом нуспојава биле су велике. У ретким случајевима, вакцина јесте изазивала неконтролисану репликацију вируса, па и фаталне последице.