Сада његов добротворни фонд финансира потрагу за вакцином, лечење и дијагностиковање вируса корона, а сам Гејтс позива позива да се поново успостави сарадња САД са Кином. Оснивач „Мајкрософта“ и познати милијардер-филантроп Бил Гејтс издвојио је 250 милиона долара за борбу против пандемије вируса корона, на коју је упозоравао још 2015. године, пише „Фигаро“.
Након детаљног проучавања процеса настанка епидемија, с обзиром на дугогодишњи рад његове фондације у борби против болести и на стварању зравственог система у сиромашним земљама, оснивач „Мајкрософта“ један је од ретких који су предвидели неизбежан развој пандемије.
С тим у вези, тренутно је на друштвеним мрежама све више популарно његово предавање „ТЕД“ из 2015. године, на којем Гејтс истиче да нова „светска катастрофа“ неће бити повезана с нуклеарном бомбом, већ са вирусима. На видео-снимку представљен је вирус који веома подсећа на патоген ковид 19.
„Уколико нешто уништи више од 10 милиона људи у наредној деценији, то ће, вероватно, пре бити изузетно заразан вирус, него рат“, изјавио је предузетник, упозоравајући да свет није спреман на такав изазов.
Ипак, он је био оптимистичан у погледу могућности међународне заједнице да „изађе на крај с тим задатком“, указујући на информациона средства и открића у биологији, која могу да омогуће развој лекова и вакцине.
„Међутим, (да би се то десило) неопходан је глобални приступ у области здравствене заштите“, истакао је милијардер.
Бил Гејтс је, пет година касније, био „запањен“ тиме што је предвидео сценарио који се развија пред нашим очима.
Он се враћа идеји „глобалног одговора“, подсећајући међународну заједницу (посебно под окриљем Г20) на нужност уједињеног фронта за координацију заједничких напора, који ће бити „пресудан“ за победу над вирусом.
Гејтс је одлуку америчког председника Доналда Трампа да привремено обустави финансирање Светске здравствене организације назвао „веома опасном“. Извршни директор Фонда Марк Сузман је, са своје стране, СЗО назвао „веома поузданим партнером“ и истакао потребу за сарадњом са Пекингом, где Фонд има велики биро.
Француски лист истиче да се Гејтсов приступ не допада свима: у Вашингтону његов приступ сматрају наивним. Истовремено, идеја Фонда за оснивање Глобалног техничког одбора (на пример, под покровитељством Г20) за одређивање расподеле ─ ко ће прво примити вакцину, требало би да постане предмет бурних дискусија. Трампова администрација инстинктивно се боји било какве наднационалне власти у том питању и не жури да се врати сарадњи са Кином која се, упркос одговорности за избијање вируса, позиционирала као нови лидер у стварању „глобалног поретка у здравству“.
Допринос Била Гејтса равнотежи снага које се боре против епидемије је апсолутно задивљујући. Он одражава устаљену америчку традицију филантропије, која подстиче успешне људе да дају дуг свој заједници. Поред тога, он потврђује појаву „недржавних“ колосалних снага на светској сцени: међу главним финансијским донаторима СЗО је Фонд Била и Мелинде Гејтс, док су Кина и Европа далеко иза, закључује „Фигаро“.
Гејтс ─ гуру информатичке ере у настајању
Гејтс, наравно, пажњу јавности није привукао својим филантропским радом. Основавши са својим пријатељем Полом Аленом софтверску компанију „Мајкрософт“ 1975. године, Гејтс ће двадесетак година касније постати гуру информатичке ере у настајању.
Осим огромног богатства које га је винуло у врх листе најбогатијих људи света, Гејтс и његов „Мајкрософт“ имали су кључну улогу у транзицији света из аналогног у дигитално доба.
Почетком 21. века, Гејтс је одлучио да своје богатство уложи у хуманитарни рад, па је, заједно са супругом Мелиндом, основао Гејтс фондацију и постепено почео да се повлачи из директног управљања „Мајкрософтом“. Тако се 2000. повукао из свакодневног управљања компанијом, а од 2008. не ради пуно радно време. Од 2014. није председник „Мајкрософта“, да би се пре неколико недеља потпуно повукао из компаније.
Гејтс је почео све више да се посвећује филантропији и хуманитарном раду. Његова фондација тесно сарађује са Светском здравственом организацијом на неколико великих пројеката сузбијања зараза, као што је дечја парализа, а у сарадњи са једним од оснивача Гугла, Ларијем Пејџом, финансирао је истраживања за проналазак јединствене вакцине против грипа. Такође финансира истраживања за бробу против Алцхајмерове болести.