Још једна глобална последица вируса корона: Изазива и грозницу – златну

Нова вест из Аустри је да је због пандемије Ковида 19 дошло до огромне потражње за златом и златним дукатима која је достигла ниво из времена финансијске кризе из 2008. године, само је потврдила најаву да свету прети несташица злата. Вирус корона, очигледно, изазива и – златну грозницу.
Sputnik

Злато је традиционално уточиште за инвеститоре у кризним временима које увек има своју вредност. Зато не треба да чуди да је у време пандемије коронавируса достигло готово највећу цену, каже за Спутњик економиста Иван Николић.  
Производњу су већ обуставили највећи играчи на тржишту злата, какви су „Аргор Хереус“,„Валкамби и „Памп” из Швајцарске, због чега  је сада у целој Европи врло тешко набавити златне полуге или дукате.
Као и раније у кризним ситуацијама, вредност злата је у време пандемије  показала високу отпорност због чега би сви да га се домогну пре почетка рецесије, током које његова вредност може да порасте и више пута, констатовао је ових дана портал СЕЕбиз. Он подсећа да је током глобалне финансијске кризе 2008. године његова вредност порасла 280 одсто, а да се после кризе стабилизовала, али је и даље остала увећана за око 200 одсто.

Још једна глобална последица вируса корона: Изазива и грозницу – златну

Златна грозница од вируса корона

Физичко злато се релативно лако преноси и складишти, не губи вредност, ослобођено је утицаја монетарних центара, па не чуди да је дошло до скока тражње, док је понуда готово равна нули. Зато је скок цене злата на берзи био очекиван.
Економиста Иван Николић, каже да је и поред неких колебања злато достигло готово највећу цену.

„Тренутно је то неких 1745 долара за унцу злата. Било је периода када је, мерено у доларима, она имала и већу цену – и преко 1800 долара. Злато је традиционално уточиште за инвеститоре у кризним временима које увек има своју вредност. Злато и швајцарски франак су инвеститорима згодни да вишак новца уложе у њих,“ истиче он за Спутњик.

Николић напомиње да је, упркос томе што злато у последња три месеца није имало стабилну путању раста, па је у последњих месец дана у једном тренутку његова цена пала на неких 1500 долара за унцу, оно било тражена роба.
„Краткорочно посматрано, из дана у дан, из недеље у недељу, месеца у месец, могуће је да дође и до пада цене злата и 10-20 посто. Али, ако погледамо неки дугорочан тренд, свакако у последњих годину и по дана имамо врло стабилан раст“, каже један од директора у Економском институту.

Србија на време купила злато

Он подсећа да је Народна банка Србије (НБС) почетком новембра прошле године купила око 10 тона злата по цени од око 1490 долара за унцу. С обзиром на садашњу цену, јасно је, каже, колико смо на томе зарадили.
Председник Србије Александар Вучић средином прошле године је НБС наложио да почне са куповином злата како би земља била сигурна у околностима негативних кретања на финансијским тржиштима. Он је ових дана саопштио да Србија има 31 тону злата.

„То је, посматарно уделом злата у девизним резервама, Србију ставило у регионални врх. Мало земаља има толики удео злата. То је део девизних резерви који је свакако у овом тренутку лако заменити за новац или за неку другу робу која вам је потребна“, истиче Николић.

Он напомиње да има и земаља које немају резерве у злату зато што су их продале.

Још једна глобална последица вируса корона: Изазива и грозницу – златну

Последњих деценија су државе, по правилу, већи део својих резерви капитала држале у државним обвезницама развијених земаља, што се сматрало инвестицијом врло ниског ризика. Чињеница да у случају санкција или ратова капитал уложен у иностранству може бити блокиран или одузет довела је, међутим, до тога да се у последње време све више држава одлучило на проверен начин улагања вишка капитала –у златне полуге. У томе су предњачиле Кина, Русија, Индија.

Ко има највеће резерве

Залихе злата су управо један од разлога због којих је швајцарски франак једна од најцењенијих валута.
Према подацима из јануара, САД је са 8,1 хиљаду тона злата на првом месту по резервама, али оне по глави Американца имају 25,3 грама злата, што их сврстава иза Немачке и Италије које имају око 40 грама по становнику, али и Француске и Холандије са по 36 грама. Убедљиво на врху листе резерви злата мерено по ставнику је Швајцарска са чак 125,6  грама.
На питање, колико је опасно у овако кризним временима бити без златних резерви, овај економиста каже да ако постоје други извори онда није толико страшно. Ипак додаје:
„ Али, у овим екстремно ризичним временима ипак та цена злата скаче, па вам по том основу и сама вредност укупних девизних резерви прерачуната у неку валуту износи више“.  
Циљ НБС да Србија у својим девизним резервама ускоро има 50 тона злата мораће, сматра наш саговорник, ипак да сачека неке редовније околности.

„Сада је време да се то што се уштедело троши, а биће времена да се опет штеди и да се повећавају резерве“, закључио је Николић.

Коментар