Немачка војска сматрала је Аустрију алпском тврђавом, а нацисти су рачунали да ће ту пружити дуг и истрајан отпор Совјетским снагама.
На прилазима аустријској престоници подигнута је одбрамбена линија, коју је чинило неколико редова ровова. У граду је готово свака камена кућа била припремљена за дуготрајну битку - приземни прозори и врата су били затворени циглом или врећама песка, док су на горњим спратовима били направљени положаји за митраљесце и снајперисте.
Како би сломили нацистичку одбрану, команда Црвене армије разрадила је план који је предвиђао три истовремена напада – четврта гардијска армија и први механизовани гардијски корпус нападали су са југоистока, а шеста гардијска тенковска армија и 18. тенковски корпус – са југа и југозапада. Како немачке снаге не би имале могућност да се повуку, са запада је ка Бечу јуришао део јединица девете армије.
Совјетским војницима је било наређено да очувају град колико је год могуће, јер је аустријска престоница с правом сматрана архитектонским и историјским бисером Западне Европе.
Због тога је главну улогу имала пешадија уз подршку тенкова и самоходног оруђа.
„Аустријо, пробуди се!“
Црвеноармејци су у нападу рачунали на помоћ представника аустријског отпора, који су понудили помоћ свега неколико дана пре напада. Линију фронта прешао је мајор Вермахта Карл Сокол, који је био вођа групе патриота. Они су намеравали да подигну устанак у граду. Аустријанци су своју операцију назвали „Радецки“, по имену чувеног аустријског фелдмаршала.
Устаници су добили радио-станицу од совјетске обавештајне службе, и помоћу ње су планирали да координишу акције. Међутим, операција је пропала, јер су Немци сазнали за њу, тако да су дан пре почетка напада ухапсили већину учесника у устанку.
Поред тога, совјетска команда се ослањала и на осећање одговорности становника Беча. Маршал Толбухин се путем радија обратио становништву с апелом да не напуштају град, него да остану и спрече његово уништавање колико год могу.
Након тог саопштења, совјетска авијација је бацила летке са његовим текстом изнад града. Међутим, Бечлије нису хтели да ризикују своје животе, само је неколико чланова орагнизације отпора „Аустријо, пробуди се!“ помагало совјетским војницима када су успели да се пробију у град.
Напад на Беч почео је биткама на периферији 5. априла. Првог дана борбе совјетске снаге су сасвим мало напредовале према граду. Било је тешко управљали тенковима у уским улицама, што је искоришћавала непријатељска противтенковска артиљерија.
Упркос томе, притисак Црвене амрије је растао, а у појединим деловима тенкисти су ипак успели да пробију и последњу линију одбране. Шестог априла ујутру јединице Црвене армије успеле су да се пробију до јужних делова Беча.
За три дана, од 7. до 9. априла 1945. године, совјетске снаге су успеле да дођу практично до центра аустријске престонице.
Битка за Царски мост
Једна од кључих битака вођених за ослобађање Аустрије, била је битка за Царски мост (Reichsbrücke). Једанаестог априла ујутру одред војних бродова уз подршку бродова са минобацачима, наоружаних системима „Катјуша“, стигли су до моста, где се под окриљем димне завесе искрцало стотину и нешто војника.
Након више од 24 часа исцрпљеним војицима у помоћ је пристигао батаљон седме гардијске ваздушно-десантне дивизије.
Тринаестог априла ујутру морнарица је нанела удар задњим редовима противника, а у ускоро су у помоћ пристигли и самоходни системи, након чега је мост коначно пао у руке совјетских војника.
Заузимањем Царског моста званично је била смождена немачка одбрана.
У напад на Берлин!
Губитком Беча, Немачка је изгубила целу Источну Аустрију, чија је индустрија до последњег дана снабдевала Трећи рајх оружјем и муницијом. Црвеној армији био је отворен пут ка Берлину.
Храброст и јунаштво војника и официра, који су се изборили за аустријску престоницу, истакнути су специјалном медаљом „За освајање Беча“. Признање је почело да се додељује у лето 1945. године, а до сада је награђено више од 277.000 људи.
Осим тога, 50 војних јединица и формација, које су се истакле током операције, добили су почасни назив „Бечки“.
На иницијативу Бечлија, Царски мост је од 1946. до 1956. године носио назив „Мост Црвене армије“, а недалеко од њега био је постављен први, дрвени, споменик совјетским војницима, који су дали животе за ослобађање аустријске престонице од нациста.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.