Тринаестог марта 1970. године шеф КГБ-а Совјетског Савеза Јуриј Владимирович Андропов послао је генралном секретару Комунистичке партије Совјетског Савеза Леониду Брежњеву писмо са предлогом да се униште посмртни остаци Адолфа Хитлера и његовог најближег сарадника – Јозефа Гебелса. Брежњев је одобрио идеју. Тако је започета тајна операција „Архив“. Посмртни остаци Хитлера и Гебелса сахрањени су на територији совјетског војног градића у Магдебургу (Источна Немачка).
Споразумом власти двеју земаља из 1970. године, тај део је предат градским властима и био је намењен за изградњу стамбених комплекса. Како су совјетске власти с правом сматрале, откривање посмртних остатака двојице вођа Трећег рајха изазвао би нови талас неонацизма и подигао би информациону кампању на Западу. Западним медијима су ионако кружиле вести да је Хитлер наводно виђен жив и здрав у Латинској Америци. Постојала је још занимљивија теорија завере да се фирер скрива у тајној нацистичкој бази на Антарктику. Наводно, тамо је постојао „Четврти рајх“ – тајна база 211 „Нова Швабија“, где су ископани многобројни тунели, а до ње се могло доћи само подморницом.
Такође су кружиле вести да је 1946-1947 године америчка експедиција на челу са Ричардом Бердом покушала је да открије нацистичку базу на Антарктиди, али су их напали неидентификовани летећи објекти, слични тањирима. Наводно су оборили многобројне авионе и запалили један од бродова.
Хитлер је у ствари сахрањиван више пута. Прво 4. маја 1945. године поред улаза у његов бункер, затим код Берлина, а потом у градићу Ратенов, 70 километара западно од немачке престонице. И на крају, 13. јануара 1946. године посмртне остатке су превезли у Магдебург и сахранили у дворишту зграде, где се налазило одељење совјетске армијске контраобавештајне службе. Тамо су сахрањени и посмртни остаци Гебелса, његове супруге и шесторо деце.
Како нико не би приметио, учесници операције „Архив“ покренули су гласине да су у Магдебургу закопани вредни архивски документи из рата. Та верзија није изазивала сумње, тим пре што припадници КГБ-а никоме нису дозвољавали приступ месту ископавања.
На крају су ископали посмртне остатке и спаковали у кутије. Петог априла су их однели ван Магдебурга и спалили, а пепео просули у реку.
Операција је вођена у великој тајности, а за њу су знала само четири човека – Брежњев, иницијатор Андропов, шеф Савета министара Косигин и председник президијума Врховног савета Подгорни.
Информације о операцији „Архив“ процуреле су у медије тек деведесетих година.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још: