Цена нафте „ВТИ“ пала до нивоа из 1998. године

Цена нафте марке „ВТИ“ за испоруке у јуну пала је испод 11 долара по барелу ─ што представља ниво из 1998. године, показују подаци са берзи.
Sputnik

Према стању од 18.59 по средњоевропском времену, цена јунских фјучерса за „ВТИ“ пала је за 40,68 одсто, на 12,12 долара по барелу. Неколико минута раније, показатељ је пао на 10,96 долара по барелу.

Цена мајских фјучерса за „ВТИ“ на њујоршкој берзи „Нимекс“ порасла је за 111,96 одсто на 4,5 долара по барелу. За „Нимекс“ је уторак последњи дан за трговање мајским фјучерсима „ВТИ“.

Цена јунских фјучерса за мешавину северноморске нафте марке „Брент“ спуштала се за 24,4 одсто на 19,33 долара по барелу. У току трговања „Брент“ се спустио до нивоа од 18,13 долара по барелу.

Подсетимо, у понедељак је цена мајских фјучерса за сирову нафту „ВТИ“ први пут у историји постала негативна и завршила је трговање на берзи у Њујорку са минус 37,63 долара за барел, након што је појефтинила за 300 одсто.

С тим у вези, министар енергетике Русије Александар Новак изјавио је да је колапс цене мајског фјучерса нафте „ВТИ“ на негативне вредности био спекулативан, али не треба драматизовати ситуацију, јер се само ради о тржишту папира, а не стварној вредности физичке нафте.

Пад цена „Брента“ на ниво из 2002. године; Песков: Стање с фјучерсима — шпекулативни моменат

Ситуација на нафтном тржишту

Због епидемије вируса корона (патоген ковид-19), од кога је оболело више од 2,5 милиона људи широм света, већина земаља увела је карантин, затворила границе и ограничила кретање својих грађана.

У вези с тим, потражња за нафтом је пала, а у марту државе-чланице ОПЕК плус нису успеле да продуже споразуме о производњи: Русија је инсистирала да постојећи услови остану на снази, док је Саудијска Арабија намеравала да додатно смањи производњу за милион и по барела дневно. Због тога су се цене нафте више него преполовиле од почетка године и обориле рекорде од пре 18 година.

Последњих недеља котације су обновљене уочи новог састанка земаља ОПЕК плус. Земље-чланице ове организације су се на видео-конференцији 12. априла сложиле да смање производњу за 9,7 милиона барела дневно. Међутим, како наводе аналитичари Међународне агенције за енергетику, споразум ОПЕК плус не може да надокнади пад потражње у свету, али би могао да доведе до почетка смањења залиха у другој половини године.


Прочитајте још:

Коментар