Шта се крије иза највећег пада цене нафте који изазива панику

Пад цена нафте на њујоршкој берзи и неуобичајена појава да продавац мора за сваки барел да доплати купцу и 40 долара, изазвао је општу забуну, а у неким круговима и панику. Како је корона пореметила планове спекуланата који су планирали да се за кратко време обогате на ценама нафте, коментарише Љубинка Милинчић, главни уредник Спутњика.
Sputnik

„Као што је познато, цене су нагло пале након што се на састанку ОПЕК+ Русија и Саудијска Арабија нису договориле око тога колико ће смањити производњу нафте. Русија је инсистирала на томе да се продужи ранији договор, а Саудијска Арабија да се смањи производња још више. Договора није било и истог тренутка су цене нагло пале на око 40 долара, што је за, на пример, руски буџет прихватљиво, док за арапски није, иако Арапи много јефтиније добијају нафту, јер је њихов буџет планиран на 80 долара“, каже Милинчићева.

Наша саговорница додаје да је упркос томе Саудијска Арабија наставила да продаје црно злато по ниској цени, чак дајући неуобичајене попусте. Па је, рецимо, на цену од 40 долара давала попуст од 10 или 20 одсто, што је заинтересовало берзанске спекуланте, јер је нафта, за разлику од гаса, спекулативна роба. Нафта може да се чува, па се купује на берзи онда кад је јефтино, складишти се и продаје онда кад је скупо.

Шта се крије иза највећег пада цене нафте који изазива панику

Спекуланти су врло брзо напунили складишта у очекивању да се две кључне земље произвођачи договоре око цене. То се и догодило на новом састанку, десетак дана после првог, али нови договор није утицао на цене.

Корона помрсила рачун спекулантима

„Рачуницу је помрсио корона вирус, привреда у целом свету је заустављена. Одједном не ради привреда, не ради индустрија, чак ни грејања нема јер је лепо време у Европи. Нафта никоме не треба. Све је мање слободних складишта, а ако се и нађу, цена складиштења је веома висока“, каже Милинчићева и додаје да су мајски фјучерси (уговори са продавцем који предвиђају да се у тренутку доспећа мора повући купљена нафта) доспели 21. априла.

Зато су спекуланти пожурили да се ослободе купљене нафте. То је разлог што цена која је за четрдесет долара у минусу није нереална. То је и даље мање него што би власник платио складиштење. Берза понекад живи одвојено од реалног света и уобичајено је да се, кад се деси нешто овако ванредно, она затвара, да би се у нормалнијим условима поново отворила. Зашто то није урађено и у овом случају, остаје да се нагађа.

Кад привреда проради, порашће и цена нафте

У сваком случају, берза се током ноћи опоравила, цена нафте је и даље ниска, али више није негативна.

Милинчићева истиче да је „нафтни удар“ погодио само америчку нафту из шкриљаца. У исто време, нафта 40 „Уралс“ и „Брент“ продавале су се по око 25 долара. Сада се већ тргује јунским фјучерсима који доспевају у мају. Они се већ јуче и данас продају по 25 и 26 долара. То јесте ниска, али није негативна цена. Шта ће даље бити, зависи од тога да ли ће привреда почети да се опоравља.

„Уколико привреда проради, као што се очекује, јер видимо да по целом свету почињу протести људи који хоће да се врате на посао јер се боје за будућност. Све се више чује парола ’Више волим да умрем од короне него од глади‘. Оног момента кад привреда проради, нафта ће поново бити потребна и полако ће све почети да се враћа колико-толико у нормалу. Нико не очекује да ће нафта бити 100 долара ни сутра ни прекосутра, али ако се до краја године врати на 50, 60 долара, биће то велика ствар и знак да је човек победио вирус који је успео да поремети цео свет“, закључује Милинчићева.

Коментар