„Реч је само о још једној у низу бесмислица“, изјавио је он коментаришући текст који је објавио „Мидл ист ај“.
„Мидл ист ај“: Како је почео нафтни рат Ријада и Москве
Претходно је „Мидл ист ај“, позивајући се на своје изворе, објавио текст у коме се наводило да је мало пре Ријадове одлуке да тржиште преплави нафтом, што је проузроковало пад цена „црног злата“, телефонски разговор руског председника Владимира Путина и наследног саудијског принца Мухамеда бин Салмана завршен „гласном свађом“, због чега је и пропао мартовски споразум ОПЕК плус.
Како се наводило, телефонски позив одиграо се пре састанка ОПЕК плус 6. марта, током ког произвођачи нафте нису могли да се договоре о смањењу производње нафте, без обзира на светски пад потражње за црним златом због пандемије вируса корона.
„Буквално уочи састанка десио се телефонски разговор Путина и Салмана. Саудијски принц понашао се веома агресивно и поставио је ултиматум. Запретио је да ако не буде постигнут споразум, Саудијци ће почети ценовни рат. Путин је одбацио ултиматум и разговор се лоше завршио“, изјавио је саудијски званичник који је желео да остане анониман.
Међутим, тврди издање, агресивном понашању саудијског принца претходио је разговор с Џаредом Кушнером — зетом америчког председника Доналда Трампа и његовим старијим саветником.
Трамп знао за разговор
Издање је такође навело и да је према речима неименованог извора, Кушнер „најважнији заштитник саудијског принца у Белој кући“.
„Разговор с Путином одржан је уз Трампов посредан благослов преко Кушнера. Џаред Кушнер није тражио од Салмана да то уради, али је знао за разговор и није се противио. Саудијски принц је извукао своје закључке“, истакао је извор „Мидл ист аја“.
Након неуспеле седнице ОПЕК, пише лист, цене нафте су знатно пале. У складу с постојећим информацијама, током састанка, Саудијска Арабија је покушала да „заврне руку Русији“.
„Управо смо били сведоци тога како је опасно Путина сатерати у ћошак“, прокоментарисао је један аналитичар потез Саудијске Арабије.
Доналд Трамп је првобитно поздравио пад цена нафте, изјавивши да ова ситуација даје Сједињеним Америчким Државама могућност стварања великих нафтних резерви по ниским ценама. Ипак, Бела кућа је на крају променила свој став због протеста америчких произвођача нафте.
Свађа уништила вишемесечне дипломатске преговоре
Саудијски званичници, упознати са садржином неуспешног позива, саопштили су овом листу да је та свађа довела у питање вишемесечни развој у односима двеју земаља, док су Москва и Ријад били у озбиљним преговорима око велике испоруке оружја.
Саудијски спор са Путином због нафте уништио је месеце закулисне дипломатије између Москве и Ријада. Слична динамика у односима примећена је након што је Путин искористио то што Трамп није реаговао на нападе иранских дронова на постројења „Сауди Арамко“ прошлог септембра.
Истовремено, након састанка с турским и иранским лидерима, Путин је предложио Саудијцима да набаве руске системе противваздухопловне одбране, а средином јануара, према изворима „Мидл ист аја“, Саудијска Арабија донела је принципијелну одлуку о куповини руског система „Панцир С1М“.
„Они нису потписали никакве уговоре. Одлучили су да купе системе, али под одређеним условима. Саудијци су хтели да се неки делови руског система производе код њих и били су озбиљни. То се догодило три месеца након напада на ’Арамко‘“, истакао је извор.
Кључна улога Путиновог изасланика
Путинова веза на тим преговорима, према писању листа, био је директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев. Он се састао са Салманом 22. фебруара, када је саудијски принц постао забринут због цена нафте.
„Вирус корона је тада већ постао очигледна опасност и цене нафте почеле су да падају. Дмитријев је дошао као Путинов изасланик како би се размотрила та питања. Састанак је добро прошао, али је саудијског принца бринуло што његов буџет не може да поднесе пад цена нафте“, закључио је извор „Мидл ист аја“.
Лист додаје да је исто тако Кирил Дмитријев одиграо кључну улогу у закључивању споразума о смањењу производње нафте у оквиру ОПЕК плус. Ипак, показало се да овај споразум није довољан да би се спречио рекордно низак пад индекса нафте на светском тржишту.
Ситуација на нафтном тржишту
Због пандемије вируса корона, од кога је оболело више од 2,5 милиона људи широм света, већина земаља увела је карантин, затворила границе и ограничила кретање својих грађана.
У вези с тим, потражња за нафтом је пала, а у марту државе-чланице ОПЕК плус нису успеле да продуже споразуме о производњи: Русија је инсистирала да постојећи услови остану на снази, док је Саудијска Арабија намеравала да додатно смањи производњу за милион и по барела дневно. Због тога су се цене нафте више него преполовиле од почетка године и обориле рекорде од пре 18 година.
Последњих недеља котације су обновљене уочи новог састанка земаља ОПЕК плус. Земље-чланице ове организације сложиле су се на видео-конференцији 12. априла да смање производњу за 9,7 милиона барела дневно. Међутим, како наводе аналитичари Међународне агенције за енергетику, споразум ОПЕК плус не може да надокнади пад потражње у свету, али би могао да доведе до почетка смањења залиха у другој половини године.