Михаил Горбачов ─ О кривцима и разлозима неуспеха перестројке

Пленарно заседање Централног комитета КПСС, које је означило почетак процеса перестројке у Совјетском Савезу, одржано је пре тачно 35 година ─ 23. априла 1985. Само месец дана пре тога Михаил Горбачов ступио је на дужност генералног секретара Централног комитета и управо њега данас називају „оцем“ перестројке.
Sputnik

На годишњицу историјског пленарног заседања, бивши совјетски лидер је за Спутњик говорио о значају тада изабране нове политике, резултатима те политике и разлозима неуспеха перестројке.

Данас се обележава 35. годишњица априлског пленума Централног комитета КПСС. Овај датум сматра се почетком перестројке. Како данас оцењујете овај догађај?

─ Уочи ове годишњице поново сам прочитао свој говор на пленуму. Пошто нас све време оптужују да смо започели перестројку без плана, без програма. Да, нисмо имали и нисмо ни могли тада да имамо тачан „ред вожње“, али након што сам прочитао извештај, још једном сам се уверио да смо знали у ком смеру треба да идемо.

Нисмо се само обраћали партији, већ целом друштву. Искрено смо признали: „Последњих година појачали су се неповољни трендови и настале многе потешкоће“. Речено је да „живот диктира потребу за променом“.

Шта је од тада планираног успело да се спроведе, а шта није? Колико је то данас актуелно?

─ Од самог почетка видели смо две кључне полуге за убрзање друштвено-економског развоја земље: научно-технички напредак и реструктурирање економског механизма. А у средиште пажње ставили смо човека. Активирати људски фактор, развијати демократију – људи су чули те речи, видео сам то на својим путовањима по земљи. Људи су почели да се крећу, престали су да се боје, почели су да говоре о болним питањима, подржали потребу за променама.

Михаил Горбачов ─ О кривцима и разлозима неуспеха перестројке

Био је конструктиван и спољнополитички део говора. Изразили смо спремност за дијалог са Западом, са Сједињеним Америчким Државама и са Кином. А истовремено смо говорили: „Не признајемо право ниједне државе или групе држава на надмоћ или наметање своје воље“. Мислим да је то и данас актуелно и, уопште, увек је актуелно.

Шта је успело, а шта није, то је велика тема. Али, ако бих укратко рекао – успело је то да се за неколико година променило квалитативно стање друштва, промене и реформе омогућиле су да се достигне она тачка након које повратак у прошлост више није могућ. Али перестројка је ишла тешко. Правили смо грешке, то морамо признати. Неуспех перестројке 1991. године био је резултат акција пучиста Државног комитета за ванредне ситуације и оних који су искористили ситуацију после пуча да би упропастили земљу. Али то ни на који начин не потире значај перестројке.

Прочитајте још:

Коментар