Шта Срби све могу са кинеском лабораторијом која открива корону

Отварањем лабораторије „Ватрено око“ на Поликлиници Клиничког центра Србије, као и сличне лабораторије у Нишу, Србија ће у будућности достићи жељену цифру од шест хиљада тестираних на корона вирус на дневном нивоу, каже за Спутњик градоначелник Београда др Зоран Радојичић.
Sputnik

Он истиче да је од самог почетка епидемије један од важних момената био тестирање људи и да су све земље у свету имале овај проблем. Србија је од самог старта схватила значај тестирања и из дана у дан унапређивала организацију те процедуре и повећавала је број људи који су тестирани.

„Отварање ове лабораторије значајно је пре свега зато што је повећан број људи који ће бити тестирани. Са друге стране, значајна је зато што је то савремена лабораторија која ће у будућности, уколико се буду појављивале нове вирусне инфекције сличног типа, моћи врло брзо да се прилагоди и да се у њој дијагностификује да ли су људи заражени или нису. Верујемо да ће ова лабораторија моћи да се позиционира као једна од водећих у региону“, сматра Радојичић.

Значај „Ватреног ока“ за Србију

Наш саговорник наглашава да ће ова лабораторија имати значаја и за дијагностику других вирусних инфекција. „Ватрено око“ ће моћи да се користи и у научне сврхе, као и када епидемије не буде било.

Шта Срби све могу са кинеском лабораторијом која открива корону

Суштина лабораторије „Ватрено око“, како каже, није испитивање колективног имунитета, већ присуство вируса:

„Али, може да се процени дистрибуција ширења вирусне инфекције у популацији, а то све пре свега зависи од доброг дизајна самог испитивања, саме студије и на тај начин се стиче увид каква је проширеност одређеног вируса у популацији.“

Имунитетски пасоши

Градоначелник Београда осврнуо се и на „имунитетске пасоше“ који се помињу широм света, а који би се заснивали на нивоу развијених антитела на вирус корона у крви, а што ће се проверавати обавезним крвним анализама.

„Са једне стране, постоји могућност да се у тај документ унесе евентуално да ли је човек био позитиван на одређени вирус или не, а са друге стране и то да ли има имунитет за неки вирус или одређену болест. То се у овом тренутку и у свету разматра као опција, да на тај начин може да се координише и прати. У овом тренутку, пре свега се размишља око одређивања када неко може да се врати на посао, да није ризичан за људе са којима ради, а у перспективи ће то моћи да се користи и за друге сврхе и за путовања и једноставно да имамо јасан увид да ли нека особа има одређени вирус или не и да ли се пре тога сусрела са њим и да ли је створила имунитет. Али, саме детаље како ће то изгледати, то ће стручни људи, епидемиолози, имунолози, вирусолози дефинисати и одредити“, објашњава Радојичић.

Савремени одговор на епидемије

Саговорник Спутњика закључује да је за Београд важно постојање једне овако врхунске лабораторије која може да буде водећа у региону за савремене начине дијагностике и савремени одговор на епидемије:

„С обзиром каква времена долазе, нажалост, не можемо бити сигурни да се ове ствари неће поново дешавати и важно је да из овог целог периода извучемо закључке и да за евентуалне нове сличне ситуације будемо спремнији и имамо бољи одговор. У овом тренутку, када то сагледамо, можемо да кажемо да смо у поређењу са другим земљама у Европи и свету на добар начин реаговали, а то говоре јасни подаци који се тичу броја смртних случајева код нас, али сигурно увек може боље и да се још боље реагује у будућности.“

Коментар