Више ме плаши Ковид 19 од вариоле вере! Упозорење шефице лабораторије у време великих богиња /видео/

Пред стручњацима је велики посао како да се изборе са Ковидом 19, а сама вакцина ће бити скупља и од енергената. Више ме плаши ова ситуација од оне у време вариола вере, упозорава за Спутњик вирусолог др Ана Глигић, шеф лабораторије у време епидемије великих богиња 1972. године у Београду.
Sputnik

Докторка наглашава да је њена лабораторија 1972. била спремна да постави дијагнозу у сваком моменту, што значи да је постојала уходана методологија од А до Ш да са сигурношћу може да се дијагностификује вариола у врло кратком временском периоду.

Више ме плаши Ковид 19 од вариоле вере! Упозорење шефице лабораторије у време великих богиња /видео/

„Данас са короном то није случај. Узимамо туђе тестове и оријентисали смо се само на једну методу која открива инфекцију. Брине ме то што немамо у процесу друге  вирусолошке методе које би нам показале када је корона уопште код нас почела и какав је имуни статус вакцинисаних“, каже нам Ана Глигић.

О Ковиду 19 се мање зна него о вариоли вери

Овај еминентни стручњак каже да су у време вариоле она и њени сарадници тачно знали све особине вируса, а да данас то није тако:

„Корона се доста добро одржава у спољашњој средини и може да нас зарази кроз око или кроз дисајне органе отуда и толико велики број заражених медицинских и лабораторијских радника. Ми лутамо и даље, али постоје одређене процедуре за које се зна да штите али нису сто посто ефикасне“.

Тежак период је пред вирусолозима, наводи наша саговорница, јер морају да буду спремни за евентуални нови налет овог вируса. То, према речима др Глигић, значи да вирус мора најпре да се изолује и да се испитају његове биолошке и антигене особине, а од чега ће вакцина бити направљена одлучује Светска здравствена организација.

„Вакцина се налази у другој фази испитивања. Онај ко је направи, добро ће зарадити, биће скупља од енергената“, каже Глигић.

Нови подаци, према њеном сазнању, откривају нам да вирус може јако дуго да опстане у спољашњој средини, чак 16 сати.

„То је много више него што смо на почетку мислили. Због тога смо и имали велики број инфицираних и зато не смемо да се опуштамо, већ треба и даље да носимо маске и рукавице“, нагласила је она.

Готово је немогуће наћи лек

Јако је тешко оцењује она, да се нађе лек против вируса, готово немогуће.

„Ако је лек отров за интерцелуларни паразит, тешко је наћи такав који ће само селективно убити вирус, а не и саму ћелију. Али, људи су на жалост приморани да пробају све. Тако се на крају и долази до неких резултата“, објашњава наша саговорница.

Докторка која је била ангажована у сузбијању вариоле вере, саветује како се понашати у доба короне

Најбитније је, по њеном мишљењу, да сазнамо из којих резервоара из природе долази вирус, јер ће се, у супротном, појављивати и у некој новој форми. То је повезано и са питањем да ли ће се вирус вратити у организам који га је већ прележао.

„Слепи мишеви су, за сада, окривљени да су домаћини вируса корона, али научници сматрају да је потребан интермедијални преносилац да пређе на човека, јер слепи мишеви не долазе често у контакт са човеком. У свету их има 1.400 врста, то су једини сисари који лете и корисни су више него што можемо да замислимо. Опрашују биљке, разносе семе, а у току ноћи поједу на милијарде комараца. Они су најбољи пестициди у борби против комараца и зато су слепи мишеви под заштитом државе. Представљају контролу за развој других инсеката који су преносиоци још тежих болести него што је корона, рецимо денге вируса, папчијеве и грознице Западног Нила,” објашњава др Глигић.

Да ли су корону неки прележали у децембру?

Ана Глигић каже да јој се свакодневно јавља велики број познаника који сматрају да су овај вирус имали још у децембру прошле или у јануару ове године. Она наглашава да тако нешто може да се потврди само серолошким тестом.

Колико људи је стварно имало корону

„Овај вирус је први пут изолован 1965. и обично смо ми те мале прехладе називали „ковен колд,“ али нико није рашчлањивао колико се ту вируса удружило. Сада је неопходно испитати његове биолошке и антигене особине. Ситуација је тешка зато што постоји много непознаница. Да смо приступили испитивању САРС-а кад је тај вирус био са леталитетом 6 процената 2003. године, можда бисмо заштитили становништво да не дође до ове сад пандемије, али су сви мислили да ће то проћи. У неким светским лабораторијама ови вируси су се и проучавали да га научници упознају. За сада чекамо Светску здравствену организацију да овај вирус прогласи и званично као САРС 2“, додаје наша саговорница.

Србија је, каже др Глигић благовремено спровела све мере које једна држава у датом тренутку може да учини. Дуго ћемо, међутим, чекати анализе свега што се дешавало да бисмо знали која земља је најбоље реаговала на ову пандемију.

Прочитајте још:

Коментар