Много важнијим моментом у развоју ситуације у Либији он сматра неуспех Хафтарове офанзове на Триполи која је отпочела тачно пре годину дана.
Откако су током „Арапског пролећа“, снаге подржане НАТО-ом свргле и убиле либијског вођу Моамера ел Гадафија, Либија је практично, држава у грађанском рату. За превласт се боре две власти - Влада националног јединства коју су признале УН са седиштем у Триполију и она коју предводе снаге генерала Хафтара са седиштем у Бнгазију.
Вођа без територије
Бисенић подсећа да је Хафтар када је почеоофанзиву на Триполи у априлу прошле године успео да опколио престоницу Либије и у више наврата покушао да заузме стратешке локације, али му то није пошло за руком.
Он за Спутњик напомиње да су у недавној контраофанзиви снага Владе националниог јединства Хафтар и његова војска изгубили око 500 квадратних километара територије и седам градова према граници ка Тунису. У таквој ситуацији најновија изјава Хафтара, који се прогласио вођом либијског народа, може да има само декларативно значење, јер, како каже, вођа може да буде само на оној територији коју контролише.
Он, при том, указује да све то треба ставити и у контекст актуелних дешавања у свету.
„Ово се све догађа у околностима велике, глобалне пандемије и борбе са коронавирусом. Земље које су Хафтарови најближи савезници у овом тренутку су окупиране сопственим проблемима. У првом реду то би се могло рећи за Уједињене Арапске Емирате који су на најексплицитнији политички, економски и војни начин подржавале Хафтара. УАЕ су као и све друге извознице нафте погођене веома ниском ценом нафте, што се наравно односи и на Либију“, указао је Бисенић.
Преча посла од Либије
У тако промењеним околностима у свету када су унутрашња питања постала доминантна, значај борбе у Либији, па и Хафтарове мисије, умногоме је умањен, како за његове противнике - САД, ЕУ, Турску, тако и за савезнике – Русију, Француску, УАЕ, Египат, оцена је нашег саговорника. Све те земље, како каже, у овом тренутку имају преча посла.
„Дипломатски напори који трају да се нађе политичко решење у Либији, као и у свим другим сукобима, знатно су умањени тако да је питање да ли тај споразум о прекиду ватре из јануара важи или не важи и шта ће даље бити. Све зависи од тога на који начин ће свет и ЕУ као једна од најважнијих групација која је актер у либијској кризи изаћи из корона кризе и како ће се даље бавити спољнополитичким питањима“, оцена је овог дипломате.
По његовом мишљењу, реакција међународних фактора на Хафтарову опаску ће се свести на дипломатске изјаве, али готово сигурно ће изостати званичне дипломатские мисије, као и посете специјалних изасланика за Либију који постоје у свим заинтересованим земљама.
Важи ли још споразум о прекиду ватре
Споразум о прекиду ватре у Либији и обавеза да се сукобљене стране уздрже од мешања у сукоб, поштујући ембарго на оружје, постигнут је 19. јануара, на конференцији у Берлину, на којој су учествовали лидери Русије, Немачке, Француске, Сједињених Америчких Држава, Турске, Египта и других земаља, као и Европске уније и Уједињених нација. Самиту су присуствовали и челници две либијске стране у сукобу, али није било њихових директних преговора. Конференцији су претходили међулибијски преговори у Москви, уз активно учешће представника Русије и Турске.
Да ли споразум о Либији и даље важи, или не, како је то управо саопштио Хафтар, и то питање ће, сматра Бисенић, сачекати одговор јер је Либија подељена на територије са значајним спољним утицајима.