После кризе из 2008. године, дисбаланси и ризици који су прожели светску економију, погоршани су политичким грешкама, пише Рубини у ауторском тексту за „Проџект синдикејт“.
Радије него да се окрену структурним проблемима који су откривени финансијским колапсом и пратећом рецесијом, владе су „шутнуле конзерву низ пут“, стварајући огромне негативне ризике који су довели до тога да нова криза буде неизбежна, а сада она постаје акутна, пише Рубини.
Он наводи и 10 разлога због којих је неизбежна нова „Већа депресија“, алудирајући да ће бити гора и од „Велике депресије“ са почетка 20. века. Рубини закључује да ових 10 ризика, који су се назирали и пре пандемије вируса корона, прете да изазову олују која ће избрисати читаву светску економију у деценији која долази.
Дефицит и дугови
Одговор влада на кризу са вирусом корона био је велико повећање фискалног дефицита, 10 одсто БДП-а или више у тренутку када је ниво јавног дуга у многим земљама већ превисок.
Што је најгоре, губитак прихода многих домаћинстава и фирми довешће до ситуације да ће дугови приватног сектора постати неодрживи, водећи до многих банкротстава. Заједно са растућим нивоом јавног дуга, то доводи до слабијег опоравка него што је био након „Велике депресије“ двадесетих година.
Демографска бомба у развијеним земљама
Криза са вирусом корона показује да се мора више трошити на здравствене системе и да је здравствена нега доступна свима неопходност, а не луксуз.
Многе развијене земље имају старо становништво, што ће довести до повећања трошкова за здравствени и социјални систем и већег финансијског оптерећења.
Ризик од дефлације
Поред тога што изазива дубоку рецесију, криза доводи и до масовног пада тражње робе и радне снаге, као и до пада цена робе као што су нафта и индустријски метали. То доводи до дефлације, повећавајући ризик од неликвидности.
Снижавање вредности новца
Пошто централне банке покушавају да се изборе са дефлацијом и да спрече ризике нестабилних каматних стопа условљених порастом задужености, монетарна политика постаће неуобичајена и далекосежна.
На кратке стазе, владе морају да повећавају фискалне дефиците да би избегле депресију и дефлацију. Међутим, протоком времена, стално отежано снабдевање због деглобализације и обновљеног протекционизма довешће до неизбежне стагфлације, стања у ком цене скачу, а производња пада.
Аутоматизација и притисак на плате
Будући да милиони људи губе послове и зарађују мање, социјалне разлике између богатих и сиромашних постаће још веће.
Да би избегле проблеме у снабдевању, компаније у развијеним земљама преселиће производњу из земаља где су трошкови нижи на домаћа тржишта, али са већим трошковима. Међутим, уместо да помогне радницима у својим земљама, овај тренд довешће до убрзане аутоматизације и притиска на плате, подгревајући популизам, национализам и ксенофобију.
Деглобализација и протекционизам
Пандемија убрзава процес деглобализације и фрагментирања који је већ био на снази. САД и Кина се већ убрзано удаљавају и већина земаља ће такође почети да усваја протекционистичке политике, како би заштитиле домаће фирме и раднике.
Постпандемијско тржиште имаће строжа правила промета роба, услуга, капитала, радне снаге, технологије, података и информација. То се већ догађа у фармацеутској и индустрији здравствене опреме, као и у производњи хране, где владе уводе извозне забране и друге протекционистичке мере.
Слабљење демократије
Ове трендове убрзаће и слабљење демократије. Популистички лидери често користе економске слабости, масовну незапосленост и растућу неједнакост.
Под притиском растуће економске несигурности постојаће јак импулс да се за то окриве странци, а средња класа постаће пријемчивија за популистичку реторику, која предлаже пооштравање правила у миграцији и трговини.
Спор Кине и Америке
Геостратешко раздвајање Кине и Америке у трговини, технологији, инвестицијама и монетарним споразумима ће се интензивирати.
То се види и на тренутним односима двеју земаља које се међусобно оптужују у вези са вирусом корона, али и економским утицајима.
Погоршање међународних односа
Америка не само да би могла да погорша односе са Кином, већ и са другим земљама, као што су Русија, Иран и Северна Кореја.
Будући да се приближавају амерички председнички избори, може се очекивати пораст тајног сајбер-сукоба, што чак може довести и до конвенционалних војних сукоба. Будући да је технологија кључно оружје у борби за контролу индустрије будућности, али и пандемија, амерички приватни технолошки сектор биће чвршће интегрисан у државни безбедносно-индустријски систем.
Ремећење природе
Ремећење природе, што је показала и пандемија вируса корона, може да има гори економски утицај него сама финансијска криза.
Епидемије које се понављају, као и климатске промене, заправо су катастрофе које су изазвали људи, било због својих лоших здравствених или хигијенских стандарда, било због злоупотребе природе, уз растућу међусобну повезаност у глобализованом свету.
Прочитајте још: