„Јасно је да ако ’Гаспром‘ заврши изградњу ’Северног тока 2‘, капацитети украјинског система за транзит гаса за њега ће бити сувишни“, појаснио је он.
Према речима Макогона, након пуштања у рад првог крака „Турског тока“, украјински систем је већ изгубио 15 милијарди кубних метара годишњег транзита, а након пуштања у рад другог крака, изгубиће још толико. Завршетак изградње „Северног тока 2“ довешће до губитка преосталих 50 милијарди кубних метара.
Стога, по Макогону, у Кијеву намеравају да се свим средствима супротставе спровођењу пројекта.
„Уложићемо максималне напоре да спречимо завршетак изградње ’Северног тока 2‘, јер овај пројекат има очигледан политички карактер и у супротности је са европским принципима солидарности“, нагласио је Макогон.
Подсетимо, Русија и Украјина су крајем децембра потписале пакет споразума о наставку испоруке преко Украјине, укључујући петогодишњи транзитни уговор. У складу с њим, „Гаспром“ гарантује проток 65 милијарди кубних метара гаса у првој години и 40 милијарди кубних метара у наредне четири године. Током трајања уговора, Украјина очекује да добије више од седам милијарди долара.
Изградња „Северног тока 2“
Пројекат Северни ток 2 предвиђа постављање два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса од обала Русије преко Балтичког мора до Немачке. Гасовод треба да прође кроз територијалне или искључиво економске зоне земаља, које се налазе дуж обала Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
Вредност пројекта се процењује на 9,5 милијарди евра, при чему половину инвестира „Гаспром“, а остатак европски партнери, отприлике 950 милиона евра свако (ОМВ, Винтершел, Шел, Унипер и Енџи).
Према плановима, гасовод је требало да буде завршен крајем прошле године, али то није реализовано, јер је у децембру прошле године амерички председник Доналд Трамп потписао војни буџет који предвиђа санкције против гасовода „Северни ток 2“ и „Турског тока“. Сједињене Америчке Државе захтевале су да компаније које полажу цеви за гасоводе одмах престану са радом. Швајцарска грађевинска компанија „Олсиз“ повиновала се захтевима САД, након чега је рок за завршетак изградње гасовода продужен на годину дана.
Рокови изградње се нису мењали
Према речима Алексеја Милера, директора „Гаспрома“, Русија је одлучна да доврши гасовод сопственим средствима и за то не постоје никакве технолошке препреке.
У јануару је руски председник Владимир Путин изјавио да ће гасовод бити пуштен у рад до краја ове године или у првом кварталу 2021. године.
Ове рокове које је поменуо руски лидер, потврдио је на данашњој конференцији директор аустријске нафтне компаније „ОМВ“ Рајнер Зеле. Он је нагласио да није добио никакве нове информације о промени датума пуштања у рад гасовода.
Руски министар енергетике Александар Новак више пута је изјављивао како је сигуран да ће гасовод бити завршен, с обзиром да представља комерцијални пројекат у који је уложено много новца и у ком учествује неколико светских компанија. Према његовим речима, преостало је да се инвестира још пет одсто од укупне вредности пројекта.
Према речима портпарола компаније „Норд стрим 2 АД“, за завршетак изградње гасовода остаје да се положи око 160 километара цеви на два крака.
Противљење Пољске
Против изградње гасовода у априлу успротивила се Пољска.
Према изјави заменика министра за државну имовину Пољске Јануша Коваљског, Варшава намерава да заплени имовину гасовода „Северни ток 2“, уколико руска компанија „Гаспром“ не исплати пољској компанији „ПГниГ“ 1,43 милијарде долара, које јој наводно дугује према одлуци Арбитражног суда у Стокхолму.
Компанија „Гаспром експорт“ саопштила је да још разматрају одлуку Арбитражног суда и да је сада рано говорити о износима исплате.