Да ли ће наша будућност изгледати као на Тајвану?

У борби против корона вируса много тога се може научити од Тајвана. Између осталог и како се понашати када пандемија прође.
Sputnik

Ниједна друга земља није била тако угрожена. Тајван је од кинеске обале удаљен само 130 километара. Неколико стотина хиљада Тајванаца живи у самој Кини, а прошле године је преко два милиона Кинеза посетило ову острвску државу. 

Упркос томе, на Тајвану је досад забележено само 500 заражених и шест умрлих од последица заразе — на 23 милиона становника. Статистички гледано, на свету нема земље која се боље носи с пандемијом.

„За разлику од практично било које друге земље, Тајван је задивљујуће савладао први талас корона вируса“, каже Рајан Хас, стручњак америчког Брукингса, преноси Б 92.

Брза реакција

Тајна Тајвана вероватно лежи у брзој реакцији. Још у децембру прошле године, када су се појавиле прве вести о тајанственој упали плућа у кинеској метрополи Вухану, на Тајвану се упалио знак за узбуну. Сећања на пандемију САРС вируса из 2003. са стотинама заражених и 73 мртва су још увек свежа — власти су у стању приправности.

Тајван је још 31. децембра први обавестио Светску здравствену организацију (СЗО) о опасности преношења корона вируса са човека на човека, у време када се у Кини ситуација још није довољно озбиљно схватала. Међутим, на овај имејл нико није одговорио.

Због тога је амерички председник Доналд Трамп СЗО касније оптужио да је игнорисала рана упозорења. 

С обзиром на то да Кина још увек сматра да је Тајван део њене територије, ова острвска земља није чланица СЗО. Након што је 2016. на Тајвану на власт дошла председница Цај Ингвен, која је посебно критична према Кини, СЗО тој земљи више не допушта ни посматрачку улогу —
на притисак Кине.

СЗО заправо Тајван сматра делом Кине. То делимично има апсурдне последице: након избијања пандемије у Кини и упозорења СЗО, земље попут Италије и Вијетнама су укинуле летове за Тајван, иако тамо у том тренутку уопште није било заражених. Многи Тајванци су због тога морали да остану у иностранству.

Строге мере у „новој нормалности“

Ове ране забране уласка у земљу су се показале као врло делотворна мера. Власти су пратиле и сходно потребама прекидале ланце инфекције и погођене особе смештале у карантин. Јавност је у тој раној фази била редовно обавештавана о ризицима и о превентивама. Рана акција владе је Тајванце поштедела дуготрајних блокада друштва и економије.

Да ли ће наша будућност изгледати као на Тајвану?

Директор СЗО за хитну помоћ Михаел Рајан је пун похвала за тајванске власти: „Тајван је покренуо врло успешну јавну здравствену реакцију, што је видљиво и из бројки.“

За пример је и то како земља данас управља „новом нормалношћу“. Тако би могао изгледати живот у другим земљама након укидања строгих рестрикција и док се не пронађе вакцина. У свим јавним превозним средствима заштитна маска је обавезна. Таксисти смеју да одбију путнике ако не носе заштиту.

Свуда се поштује 1,5 метара размака, а ресторани и кафићи осигуравају довољно размака између столова. У затвореним просторима је дозвољено окупљање до 100, а у отвореним до 500 особа. У школама, али и на улазима у банке, поште и радње мери се температура и дезинфикују руке. На аеродромима и железничким станицама су постављени уређаји који путницима аутоматски мере температуру.

Они који долазе на Тајван, углавном су то сада само Тајванци, морају 14 дана у самоизолацију. На аеродрoму морају да покажу свој телефон како би власти могле да утврде њихов џи-пи-ес сигнал и тако контролишу придржавање карантина, прате сваки корак током те две недеље.

Посебним корона-таксијима, који се након сваке вожње комплетно дезинфикују, новопридошли се превозе до места карантина, односно самоизолације. Ако се џи-пи-ес сигнал прекине, рецимо, због лошег сигнала или ако се истроши батерија, брзо долази полиција. Власти два пута дневно зову да провере да ли је особа заиста поред свог телефона. Казне за непридржавање су драстичне: од три до 30.000 евра. Тако би могла да изгледа „нова нормалност“ и у Европи.

Прочитајте још:

Коментар