Неколицина израелских званичника дуго је, на аеродрому у Тел Авиву, чекала долазак авиона који је требало да допреми заштитну опрему неопходну тамошњим болницима суоченим са застрашујућом пандемијом корона вируса. После неколико сати схватили су да залуд чекају: иако су маске стигле до аеродрома у Европи, авион у којем су се налазиле никада није полетео ка Израелу.
Представници неименоване заливске државе су са кофером пуним пара „пресрели“ товар, понудили знатно више новца од Израелаца и „преусмерили“ заштитну опрему ка неком од својих аеродрома.
Израел је брзо реаговао, па је координација процесом набавки препуштена Мосаду, који се претходних деценија прославио ловом на нацисте, радикалне исламисте и шпијунирањем свакојаких других противника израелских интереса.
Сцена са аеродрома „Бен Гурион“ поновила се неколико пута и у Немачкој, пре него што је тамошњи министар здравља Јенс Шпан формирао посебну радну групу и дао им задатак да се разлете по свету и директно преговарају са произвођачима, не би ли, коначно, нека од пошиљки које су упорно наручивали, заиста и стигла до Немачке.
И недуго затим, на аеродром у Лајпцигу слетео је „антонов“ Ан-224 којим је из Кине допремљено 8,3 милиона маски, које су наводно пратили и истоварили војници Бундесвера.
Израел и Немачка су примери у којој се мери променио поступак набавке медицинске заштитне опреме, при чему је у већ уобичајене прљаве игре конкуренције ваљало урачунати и неочекиване инспекције у фабрикама које производе опрему, хитне трансфере новца за осигурање испорука, те масу мутних ликова који су очајним представницима влада обећавали сигурну заштитну опрему, пише РТС.
Мосад у акцији
Без обзира на славу коју неминовно вуче помен имена израелске тајне организације, дебитантски наступ шпијуна на сложеном тржишту медицинске опреме претворио се у прави фијаско, јер су Израелци, под неизбежним велом тајне, некако успели да набаве 100.000 комплета за узимање брисева, али се убрзо показало да је купљени материјал једноставно неупотребљив.
Спор почетак акције Мосада је покренуо бројна питања у Израелу, али су шпијуни остали на челу операције у коју су се, како пишу израелски медији, временом прикључили стручњаци министарства здравља, војни обавештајци, министарство одбране и агенти Сајерет Маткала, главне обавештајне јединице израелских оружаних снага.
Агенти Мосада су изабрани да воде ову операцију пре свега јер имају огромно искуство у организовању тајних операција, али и због чињенице да се у дефинисању набавки појавио озбиљан јаз између министарстава одбране и здравства, па су шпијуни, уједно, представљали тампон-зону међу ривалским министарствима.
Нови приступ Израелаца није прошао без реакција шефова тамошњих фармацеутских компанија, који су оштро критиковали потезе владе, тврдећи да куповина „на дивље“ предстаља рискантан потез, јер открива да Тел Авив, у ствари, има много више новца него што је претходно био спреман да плати медицинску опрему.
Немачка – од дебакла до „антонова“
Испорука маски из Кине, суштински, представљала је озбиљан заокрет у процесу набавке, који је у седмицама које су претходиле слетању „антонова“ доводиле немачке власти до граница лудила, јер им је на волшебан начин нестајала опрема у Африци и на Далеком истоку. Мистерија која је окруживала ишчезлу пошиљку у Најробију ни до данас није разјашњена, али су се обрве немачких званичника најчешће спуштале на помен администрације америчког председника Доналда Трампа.
Првој успешној акцији Немаца претходила је серија фрустрирајућих ситуација, које су тамошњи медији називали дебаклима, јер су изасланицима Берлина испред носа нестајали читави контингенти заштитне опреме, за којима су болнице широм те државе просто вапиле.
У прво време, задатак да прикупе заштитну опрему додељен је Бундесверу и царини, јер се рачунало да имају довољно веза и искуства за тако велике набавке. Недуго затим, испоставило се да традиционални приступ набавкама једноставно не функционише у време кризе коју је изазвала пандемија корона вируса, па су немачки захтеви једноставно нестајали у конкуренцији агресивнијих агената других држава, пре свих Американаца који су опседали аеродроме носећи кофере пуне пара.
Немци су, после неколико неуспеха, променили приступ и на чело зима за набавке поставили Инга Бехнела, који је, уз помоћ представника БАСФ-а, Луфтхансе и још неколико компанија са развијеним везама у Кини, покренуо директне преговоре са произвођачима и провереним посредницима. Његова канцеларија је, такође, преузела обавезу да директно надгледа све фазе испоруке. Ангажована је и једна светски призната адвокатска канцеларија.
И „антонов“ је, коначно, слетео у Лајпциг.
Нова правила
Људи који су на разне начине били укључени у набавку заштитне опреме или респиратора тврде да некадашња пракса давања тридесетак одсто аванса како би се обезбедила сигурна испорука робе, више једноставно не важи. Данас све мора да се плати унапред, јер ће у противном нека друга организација, држава или туђи агенти једноставно пресрести пошиљку и кофером пуним пара убедити продавца да опрему преусмери ка дестинацији која њима одговара. Или ће је, једноставно, претоварити у свој авион.
Примери оваквог пословања су бројни, израелски Харец пише о случају када су Израелци, пре него што је Мосад узео ствар у своје руке, понудили произвођачу сада већ надалеко познатих заштитних маски Н-95 двадесетак центи више по комаду како би убрзали испоруку. Неколико дана касније, схватили су да је пошиљка завршила у Америци.
Прочитајте још: