Овако гледа на свет током и након пандемије короне академик и историчар Љубодраг Димић. Према његовим речима свет ће можда привидно да буде исти, али ће се суштински драматично променити. Имаће сенку пораза Европе каква је замишљана и реализована последњих тридесет година - богате, старе, себичне, недисциплиноване Европе. И тај пораз ће бити болан за велике европске нације, као и за мале народе.
САД и Британија неспремни за рат на својој територији
„Велика Британија која је изашла из Европе, а заједно са њом и Сједињене америчке државе, имале су сада прилику да провере себе и на неки начин своје потенцијале, и показало се да су то друштва која нису спремна да воде ратове на својој територији, па макар то био и рат овакав здравствени, са једним вирусом, невидљивим противником. Другим речима, те су силе ратове добијале пропагандом на туђој територији. Али, сада су у овом рату показале да не могу да добију рат на својој територији, а највеће жртве после САД-а имала је Велика Британија“, оцењује Димић.
Кина постаје светски лидер
Српски академик сматра да је Кина у актуелним околностима фактички постала светски лидер. Свакако ће и даље постојати настојања да она буде успорена, али Кина је по Димићевом мишљењу несумњиво показала да је дорасла изазовима времена у коме живимо и времена које долази и она ће ту своју доминацију са сваким новим даном само потврђивати.
„Што се тиче Русије, чини ми се да ће она наћи себе, да ће дочекати своју будућност, иако се сада можда налази у другом или трећем плану. Јер, не смемо никада да заборавимо колика је то територија. И не смемо никада да заборавимо да се на том простору налази сваки кубни метар ваздуха, сваки други литар воде, и сваки други килограм гвоздене руде. Мислим да ће Русија са тим дочекати фактички своју будућност“, оцењује наш саговорник.
Интернационализам испред интервенционизма
Историчар сматра да је криза са којом је цео свет суочен због вируса корона показала да без интернационализма, не идеолошког, већ економског, хуманитарног и здравственог, свет неће опстати. Како додаје, требало би да се нађе модел интернационалне сарадње којим би она, иако је заказала у последњим месецима, однела примат над интервенционизмом у његовом најружнијем облику везаном за тријумф униполарног света ког више нема.
„Несумњиво да је ово време које доводи до биполаризма, можда и триполаризма, видећемо. То су моја размишљања која воде ка неком закључку да тај свет неће бити исти. Да ли ће се то видети до краја ове године, вероватно неће. Јер, ако се посматра историја, ово су историјски процеси дугог трајања, и изузетно сложеног карактера. Ако упоредимо то са вертикалом двадесетог века, па Европа је поражена у Првом светском рату, да би своју доминацију изгубила тек после Другог светског рата. Хоћу да кажем да ће се овде вероватно, мада је све убрзано и просто је цела историја у процесу неког убрзања, чекати једно десетак година, можда коју годину више, да би се оно што је последица овога напросто видело“, сматра саговорник Спутњика.
Народи који се не прилагоде осуђени на истребљење
Димић закључује да ћемо морати да се свикнемо на живот са маскама, са великом опрезношћу, са читавим низом и добровољног прихватања забрана које нам омогућавају да живимо:
„И у том контексту неће бити у питању само физичка дистанца, него ће се потврдити ово што је масовно у употреби, то је социјална дистанца, значи дружења, односи. Све ће то морати да доживи неку промену. Како ће се ко у томе снаћи то је сада друго питање, али чини ми се да ће они народи који се не снађу бити осуђени на неки начин на истребљење“.