ЕР Франс-КЛМ објавио је губитак од 1,8 милијарди еура у првом тромесечју 2020. Државе улажу милијарде, али прогнозе за целу годину су много горе од очекиваних - према извештају компаније, губитак у другом тромесечју биће значајно већи.
Ер Франс-КЛМ очекује да у овом кварталу губитак остане 95 посто и да у следећем, када људи почну полако да се враћају летењу буде 80% - највећи од мерџовања француске и холандске компаније 2004. године. Ако се на забрану летења дода и пад цене нафте, добија се смртоносни коктел за авио превознике. Из Париза кажу да поседују гориво купљено за 455 милиона евра које није искоришћено, а коме је вредност данас далеко мања.
Планирано је да авио превозник са седиштем у Паризу, други по броју путника у Европи после Луфтханзе, добије помоћ од 11 милијарди евра од државних акционара - Француске и Холандије. Овај план нуди компанији спас у највећој кризи у историји авио саобраћаја, која би према подацима Међународне асоцијације авио-транспорта, без помоћи држава, могла да доведе до банкрота половину авио компанија у свету.
Међутим и државе помоћ не дају олако. Ер Франс страхује да би после ове новчане инјекције, државе могле да преиспитају своје учешће и акције у компанији.
Све авио компаније су у кризи
Није ништа боље ни у другим светским авио компанијама. Из групе ИАГ, власника Бритиш Ервејз, шпанске Иберије и Вуелинга, пријављују губитак од 1,7 милијарди евра и упозоравају да се саобраћај неће повратити у нормалу до 2023 године - преноси „Гардијан“.
„Биће неопходне структуралне промене на нивоу целе индустрије, не само у индивидуалним компанијама”, рекао је извршни директор ИАГ Вили Волш.
Бритиш Ервејз планира да отпусти 12 хиљада радника и да затвори свој помоћни хаб на аеродрому Гетвик иако је од државе (Британије и Шпаније) добила 1,34 милијарди евра помоћи.
Многе компаније су жељне да што пре полете, међутим има и оних који одбијају да раде под новим условима. Крајем априла, Мајкл О Лири, директор ирске компаније Рајан ер, изјавио је за „Фајненшел тајмс“ да „неће летети по идиотским правилима” која им одређује држава.
То је његов одговор на правила која налажу да у реду од три седишта средње мора бити празно. О Лири је додао - „За празна места у авионима ће платити или држава или ми нећемо полетети”.
Да се авио превозницима пише црна будућност доказ је и недавни потез једног од најбогатијих и најутицајнијих људи на планети - Ворена Бафета. Његов холдинг Беркшир Хатавеј продао је у априлу своје акције у америчким авио компанијама. Све своје инвестиције компанија је повукла из Велике четворке коју чине Делта, Јунајтед, Саутвест и Американ ерлајнз.
Прочитајте још: