Куриоизитет је што ово камење „расте“ када дође у контакт са водом, а и – само се помера, па се, зависно од величине камена, он може проширити у пречнику од неколико милиметара до – неколико десетина центиметара, наводе Новости.
Постоји неколико локација у Румунији на којима постоје трованти, али су најразноликији у Костештију. Научници верују да је разлог за ширење у великој мери висок садржај минералних соли у седименту који се налази испод очврснуле „коре“.
Када се површина стене навлажи, соли упијају воду, што врши притисак на пешчар да се шири, односно – расте.
Због ове необичности основан је природни резерват у Костештију, намењен очувању ових геолошких формација, који привлачи туристе из целог света, и под заштитом је УНЕСЦО. Према важећој теорији, трованти представљају дијагенетске текстуре које одражавају палеодинамичке (палеосеизмичке) услове и одговарају специфичним сабијањима пешчаних седимената који садрже локалне растворе (посебно карбонатне) нагомилане у песку, који су током значајних сеизмичких удара и под утицајем снага унутрашње кохезије склони сферним облицима.
Верује се да гравитациона сила, сеизмички удари, кохезионе силе раствора (посебно површински напон) и адхезиона сила између зрна песка и течности учествују у овом процесу. Треба напоменути да је хипотеза о сеизмичком пореклу трованта добро подржана многим лабораторијским експериментима.
Међутим, геологе и даље збуњује унутрашња структура трованта. Попут годова у пресеку стабала дрвећа, када се камење пресече – може се видети низ прстенова. Није сигурно како се ово догодило.