„Хвала Италији: показала нам је сву претњу“, рекао је Проценко.
Лекар је нагласио да је прерано доносити закључке о развоју епидемије ковида 19 и позвао да се не дају оптимистичне прогнозе.
Он је напоменуо да је здравствени систем у Москви, која чини половину оболелих, био спреман за велики број пацијената.
„Ми не морамо да размишљамо ко би требало да буде стављен на респираторе, а ко не, јер не постоји ресурс који се зове апарат за вештачку вентилацију плућа. У Москви овај проблем не постоји, јер смо се успели да се припремимо. Али из неког разлога је лакше овај део занемарити и почети да се говори: ‘Ви овде бајате са статистиком!’“, закључио је он.
Рана дијагноза и ниво здравствене заштите
Прошле недеље, директор Централног научно-истраживачког института Василиј Акимкин објаснио је ниску стопусмртности од вируса корона у Русији раном дијагнозом, која у већини случајева не дозвољава да се болест закомпликује.
Према његовим речима, ефикасно тестирање омогућило је да се ситуација са вирусом у земљи у потпуности контролише.
Осим тога, доцент катедре за инфективне болести деце з Руском истраживачком медицинском универзитету „Пирогов“ Иван Коновалов сматра да су мере које су предузеле руске власти такође помогле да се смањи темпо ширења болести и број смртних случајева због вируса корона.
Са своје стране, Светска здравствена организација истакла је висок ниво организације руског здравственог система. СЗО је овај фактор назвала једним од кључних за обезбеђивање ниске стопе смртности.
Према последњим подацима, у Русији је регистровано око 252 хиљаде случајева заразе, оздравило је 53 хиљаде пацијената, а умрло 2.305.