Почасну артиљеријску јединицу у Београду формирао је мешовити артиљеријски дивизион Првог пролетерског гардијског механизованог пука, а командовали су мајор Станоје Капларевић и мајор Живко Матић. Истог дана у главним градовима република СФРЈ извршена је почасна паљба из 12 артиљеријских оруђа са 20 плотуна.
Након Титове сахране, 23. јуна 1980, Војни музеј Београд поднео је захтев за преузимање чаура осталих након почасне артиљеријске паљбе. Од 1.850 чаура које су остале и предате су Војном музеју Београд, на 82 је угравиран лик Јосипа Броза Тита и одговарајући текст. На преосталима је одштампан само текст. Наређено је и да се 48 чаура чува у Војном музеју као трајна музејска вредност.
Одобрено је да се по једна чаура додели Војном музеју и Политичкој управи ради чувања у колекцији симбола. За преостале чауре овлашћен је начелник музеја да може без наплате, само изузетно, додељивати чауре делегацијама, институцијама, установама и појединцима.
Од укупне количине, мањи број чаура предат је фабрици „Аурометал” из Суботице, где је извршено површинско скидање фабричких ознака са тела и полирање. Потом, сходно решењу, на делу чаура угравирани су лик и текст „Последња почасна паљба Јосипу Брозу Титу, Београд, 8. маја 1980“, а на делу чаура урезане су шаре и линије, нанет је текст и извршена је заштита лаком. На основу расположивих узорака, може се закључити да су биле четири различите врсте обраде чаура: 1) полирање, гравирање лика и натписа; 2) полирање, гравирање шара и линија, наношење натписа и заштита лаком; 3) полирање, наношење натписа и заштита лаком; 4) полирање, без означавања на телу чауре.
Први примерци на којима су урезиване шаре и линије и штампан текст, имали су правописну грешку, јер је прво слово месеца маја писано као велико. Током обраде чаура нису уклањане фабричке ознаке на данцету чауре и топовској каписли и могу се јасно уочити.
На основу анализираних узорака чаура, првенствено ознака на данцету (52 г, 53 г. и 6103) и на топовским капислама, закључено је да су за почасну паљбу коришћени маневарски меци, чија су тела различите године производње: 1952, 1953. и 1961.
Чауре су након обраде враћене Војном музеју, а потом дистрибуиране унутар Савезног секретаријата за народну одбрану и додељиване како је дефинисано.
Поједини извори наводе да је прво додељена чаура Јованки Броз. Процена је да је преостао мали број чаура које су обрађене и оне се налазе у Војном музеју Београд и у приватним збиркама. Део чаура уништен је 1999. године током НАТО бомбардовања војних објеката. Непознато је шта се дешавало са чаурама насталим након почасне паљбе у осталим главним градовима република СФРЈ.