Будући историчари можда ће ово означити као коначну прекретницу европске историје у правцу дезинтеграција, констатује овим поводом „Фајненшел тајмс“. Европска унија улази у уставну кризу, а судије Уставног суда Немачке „можда су отвориле Пандорину кутију“, упозорава портал „Блумберг“. А резултат би могао да буде „крај Европске уније какву познајемо“, страхујеЏорџ Сорош, најпознатији светски шпекулант филантропијом.
Напад на правни поредак ЕУ
Ова катастрофична предвиђања изазвала је прошлонедељна одлука Уставног суда Немачке коју ће „Фајненшел тајмс“, не штедећи речи, описати као „правнички пројектил у срце Европске уније“ и „напад на основе економије, интегритет централне банке, њену независност, и на правни поредак Европске уније“. У најкраћем, судије Уставног суда Немачке оспориле су право Европској централној банцида купује обвезнице и осталу активу зарад квантитативног олакшавања – дат јој је рок од три месеца да се оправда – и истовремено су обориле ранију одлуку Европског суда правде који је Европској централној банци беспоговорно одобрио спровођење овог програма из 2015. године.
Оно што делује као заморна правничка, бирократска и финансијска заврзлама, како сада ствари стоје, имаће врло конкретне консеквенце. Понајбоље их је сумирао Вофганг Шојбле, сива еминенција немачке политике и актуелни председник Бундестага, који, како преноси „Блумберг“, „сад брине да ће пресуда угрозити сам опстанак еврозоне, а читавој Европској унији одузети њен правни ауторитет“.
Јер, указаће овим поводом и портал „Политико“, „ако Немачка не мора да поштује Европски суд правде, зашто би то ико други морао?“.
Мрачна перспектива
Све у свему, закључује „Блумберг“ у својој мрачној анализи – а нема анализе новонастале ситуације која није таква – „одлука Уставног суда Немачке представља ужасну вест за Европску унију... И пре него што су немачке судије почеле да читају своју пресуду, њена дугорочна перспектива већ је била лоша. А сада је још и гора.“
Шта је заправо одлучио суд са седиштем у Карлсруеу? Како је образложио своју пресуду, и да ли је она опаснија по финансијски, или по правни поредак Европске уније? И шта ће све ово значити за њену будућност?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и дипломата Зоран Миливојевић.
Објашњавајући шта је ПСПП (Public Sector Purchase Programme) кога је својом одлуком довео у питање Уставни суд Немачке, Бранко Павловић објашњава да је „Европска централна банка (ЕЦБ) увела овај механизам зато што су последице кризе из 2008. претиле да подигну ниво камата већ презадужених чланица ЕУ, што би их одвело у вечито дужничко ропство. Да би се то избегло, ЕЦБ је кроз ПСПП почела да, штампајући новац у вредности од око 2.500 милијарди евра, купује државне обвезнице и друге хартије од вредности, уз каматне стопе које су ниже од тржишних. Да то није учињено, последице по читав систем биле би несагледиве.“
Уставни суд Немачке, напомиње Павловић, „није оспорио право ЕЦБ-а да води поступке у монетарној политици, али јој је наложио да испита утицај оволиког упумпавања новца, које траје већ пет година, на укупну економску сферу. И на то има право, зато што је ово питање остало у надлежности држава-чланица ЕУ и није у надлежности ЕЦБ-а.“
„Катастрофична предвиђања могућих последица одлуке немачког суда ни мало нису претерана“, сматра Зоран Миливојевић. „Штавише, сада се отварају и суштинска питања о томе шта је то заправо Европска унија и колики су део свог суверенитета на њу пренеле њене чланице. А та су питања отворена зато што се ЕУ већ налази у кризи, која је сада и додатно продубљена. Треба подсетити да због несугласица међу чланицама још није усвојен ни буџет ЕУ, а читав проблем сада је и додатно искомпликован економским последицама вируса корона, због кога је читав југ ЕУ гурнут у дубоки минус, тако да му је овај механизам помоћи, кога немачки Уставни суд оспорава у складу са својим надлежностима, још и потребнији него што је био.“
Будућност зоне евра
Имајући пак то у виду, не чуди забринутост за судбину еврозоне коју изражава Волфганг Шојбле, иначе некадашњи министар финансија Немачке, а на истом трагу и портал „Политико“ упозорава да би „повлачење Бундесбанке из ПСПП-а“ – као последица одлуке Уставног суда Немачке под чијом се јурисдикцијом налази немачка централна банка – „вероватно приморало Европску централну банку да потпуно заустави овај програм, што би имало непојмљиве последице по евро“.
„Оног тренутка када би тржиштем прострујала вест да се Бундесбанка повлачи из било ког програма Европске централне банке, евро би изгубио своју вредност и пао на историјски минимум. Еврозона, без помоћи Бундесбанке, не постоји,“ коментарише Бранко Павловић, и указује да је проблем утолико драматичнији што ће „ситуација изазвана вирусом корона тек захтевати огромно упумпавање новца, и то у много већем обиму него до сада. Имајући то у виду, велико је питање да ли ће моћи да буду испуњени они услови које је поставио Уставни суд Немачке за останак Бундесбанке у овим програмима, како у садашњим тако и у будућим, што и изазива панику којој сада присуствујемо.“
У сваком случају, Бундесбанка сад има рок од три месеца да докаже да ЕЦБ својим ПСПП механизмом не крши ограничења која је поставио Уставни суд Немачке, при чему треба имати у виду и да се и сама Бундесбанка противила овом програму када је он уведен 2015.
Правосудна сецесија
Пресуда немачког уставног суда, којом није само оспорено поступање ЕЦБ-а већ и ранија пресуда Европског суда правде, читаву ситуацију чини и још проблематичнијом. Реч је о „акту правосудне сецесије“, описује „Фајненшел тајмс“, и описује колики је, заправо, улог у игри: „Европска унија је интегрисан правни систем, или није ништа.“
Међутим, напомиње Зоран Миливојевић, „одлуку Европског суда правде немачки Уставни суд оспорава зато што она задире у суверено право Немачке да води своју економску политику, док је надлежност европског суда са седиштем у Луксембургу ограничена на правне тековине саме Европске уније, која није отишла даље од интегрисања монетарних политика својих чланица“.
Па ипак, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен због ове ситуације најављује спровођење прекршајног поступка против Немачке. „Коначна реч о законима ЕУ увек се изриче у Луксембургу. И нигде више,“ казала је.
Међутим, указује портал „Блумберг“, „она би морала да буде свесна да би поступак Европске уније против њене највеће и најмоћније државе трајао бескрајно, и да би тај поступак свеједно имао мале шансе за успех“.
„Урсула фон дер Лејен сад покушава да докаже да су она и њена Европска комисија власт у Европској унији, али они то нису, и не могу да буду. И у овој ситуацији су немоћни, зато што моћ одлучивања имају саме чланице ЕУ, а не Европска комисија,“ наглашава Миливојевић.
Управо је то аргументација коју износи и главни немачки судија у овом случају, Петер Хубер, који у интервјуу за „Франфуртер алгемајне цајтунг“ каже да ће се, „све док не будемо живели у Европи као држави“, „сваком земљом управљати у складу са њеним сопственим уставом“, и притом отворено упозорава да би „поступак против Немачке изазвао озбиљну ескалацију и уставни конфликт који би био тешко решив“, и „дугорочно би ослабио или угрозио ЕУ“.
А с обзиром на овлашћења и репутацију коју има суд са седиштем у Карлсруеу, уверен је Бранко Павловић, „не постоји ни теоретска шанса да ће одлука Уставног суда Немачке моћи да буде игнорисана. С друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел је сасвим сигурно свесна и да би, изостанком помоћи, дошло до потпуног распада, и зато ће она вероватно покушати да кроз друге постојеће механизме задовољи део потреба за то новцем. Али то неће бити довољно за санирање кризе.“
И зато, закључује Зоран Миливојевић, „еврозона јесте угрожена, а и читава Европска унија налази се у озбиљном преиспитивању у погледу свог даљег функционисања. А притом је тај процес и додатно искомпликован зато што су унутрашњи односи у унији покварени након што се показало да у њој нема унутрашњег поверења, солидарности и једнакости.“
Прочитајте још:
- Немица покреће „нуклеарну опцију“ против Немачке: Први пут одлука Уставног суда тресе темеље ЕУ
- Председница Европске комисије одобрила покретање процедуре увођења санкција Немачкој
- Сукоб Брисела и Берлина отвара Пандорину кутију: Oптужују Немачку да поткопава темеље Уније
- Сорош забринут: Из Немачке стиже претња која би могла да уништи ЕУ