Велика распродаја: Страни инвеститори беже из Америке

Према статистици Министарства финансија Сједињених Држава, у марту је бежање страних инвеститора, како приватних тако и државних, било без преседана.
Sputnik

За месец дана, страни власници државних обвезница продали су их за 256 милијарди долара, смањујући укупни портфељ на 6,81 трилиона долара.

Од 33 земље, највећих кредитора америчке економије, улагања су повећали само Јапан (за 3,4 милијарде), Швајцарска (1,3), Тајван (4,1), Филипини (1,3) и Аустралија (1,8). Централне банке земаља у развоју су активно продавале америчке државне обвезнице, требали су им долари да подрже пад националних валута услед кризе са корона вирусом.

Од почетка марта Банка Русије је такође продала 6,6 милијарди долара на Московској берзи, да би надокнадила мањак прихода од буџета за нафту и гас и смањење цене нафте Уралс.

Према статистичким подацима, Централна банка се прво ослободила краткорочних америчких обвезница: улагања у њих су пала за више од 17 пута.

Русија драстично смањила улагања у америчке хартије од вредности

Највећи продавац је била Саудијска Арабија — краљевина се ослободила државних обвезница за 25,3 милијарди долара. У Бразилу и Индији цифре су нешто мање — 21,5 и 21 милијарда.   

То не представља ништа добро за Вашингтон, јер се трилион и по буџетног дефицита САД углавном покрива захваљујући продаји државних обвезница.

Аналитичари кажу да је продаја америчког дуга била рекордна и неочекивана. У претходним кризама, на пример 2008. године, потражња за државним обвезницама је, напротив, расла.

„Да ли је Банка Русије спремна на још увек мало вероватан, али могућ сценарио замрзавања улагања многих држава у америчке обвезнице и, сходно томе, на озбиљан ударац на статус долара као резервне валуте? Дефинитивно да. У таквом случају злато ће бити једино сигурно уточиште“, истиче Александар Разувајев, шеф информативно-аналитичког центра „Алпари“.

Русија смањила улагања у америчке обвезнице на минимум

Русија је у марту три пута смањила улагања у америчке државне обвезнице — са 12,58 милијарди на 3,8 милијарди. То је мање од једног процента међународних резерви. И остале централне банке у свету се ослобађају од државних обвезница САД. Зашто инвеститори беже са тржишта америчких обвезница.

Од преосталих америчких државних обвезница у Русији, према подацима Министарства финансија САД, 3,381 милијарди долара је у дугорочним хартијама од вредности, а 473 милиона у краткорочним.

У периоду од 2010. до 2013. године руска улагања у амерички дуг су премашила 170 милијарди долара. Москва је била један од највећих власника државних обвезница. Али након што је Вашингтон у априлу 2014. године увео санкције, почела је да се ослобађа хартија од вредности. 

Велика распродаја: Страни инвеститори беже из Америке

Централна банка је 2018. године организовала масовну распродају, двоструко смањујући портфељ државних обвезница САД. Удео америчких хартија од вредности у међународним резервама је сведен на минимум. Централна банка је ослобођена средства пребацила у злато, као и евро и јуан.

Према прорачунима Светског савета за злато, количина племенитих метала на билансу централних банака света током прошле године повећана је за 651 тону. То је максимум од 1971. године када су Сједињене Државе одустале од златног стандарда. Највећи купац племенитих метала у 2019. години је била Русија — 20 посто свих куповина у државним резервама. Централна банка је повећала резерве монетарног злата за 159 тона — на 2270,56 тона (73 милиона унци).

Штампарска машина

Да би се изборили са одливом страних инвеститора и покриле буџетски дефицит, Федералне резерве су већ укључиле штампарску машину у пуном капацитету: регулатор је најавио куповину хартија од вредности у неограниченом обиму, повећавши свој биланс за 2,9 трилиона долара у само два месеца.

Још увек није јасно како ће масовно уливање новца у економију утицати на америчку валуту. За анти-кризине мере, Федералне резерве штампају незаштићене доларе и дају их без добијања вредних актива, и тиме само повећавају своје обавезе. Биланс стања Феда је порастао за 6,42 трилиона долара — то је готово 30 посто америчког БДП пре кризе.

Према прорачунима највећих банака, амерички буџетски дефицит ће у 2020. години достићи четири трилиона, што је максимум од Другог светског рата. А биланс Федералних резерви до краја корона вирусне кризе, према аналитичарима, ће се смањити на десет трилиона. Пошто су сва та средства, у суштини, резултат рада штампарске машине, инвеститори ће окренути леђа незаштићеној валуту.

Прочитајте још:

Коментар