У оквиру обележавања овог празника данас је у парку код Вуковог споменика у Београду одржана свечана церемонија полагања цвећа на Споменик Ћирилу и Методију, којој је присуствао и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.
Дан словенске писмености традиционално се прославља 24. маја, као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску.
Дан Ћирила и Методија се у Србији обележава као државни празник, а тиме Србија истиче, поред светосавске традиције коју оличава Савиндан, и припадност ширем културном кругу словенских народа, који у већини такође светкују овај празник, што је био случај и у периоду Краљевине Југославије.
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе, а од 2019. празник се обележава и у Србији.