Власници новозеландске компаније „Аниматроник ентертејнмент портфолио“ Мелани Ланглоц и Ванг Ли позвани су у Кину ради изградње океанаријума. Међутим, уместо планираних делфина и китова, који су требало да буду пуштени у базене, они су предложили роботе-делфине.
Један од твораца робота делфина Ванг Ли објаснио је за Спутњик зашто би увођење таквих робота у океанаријуме могло имати благотворан утицај на заштиту животиња.
„У протекле две деценије, тржиште забаве у Кини је постало најбрже растуће на свету. Због тога се и појавио велики број тематских паркова, океанаријума, где се бележи све више примера злоупотребе дивљих животиња које се узгајају у вештачком окружењу. На пример, велики сисари. У природним условима њихов животни век може достићи 90 година, а у заточеништву једва да могу проживети две године. У тако неповољном окружењу, дивље животиње имају већу вероватноћу да се заразе неким опасним болестима и пренесу их људима који су у контакту са њима“, каже Ванг Ли.
Поред тога, истиче саговорник Спутњика, тако висока стопа смртности значи континуирано повећање трошкове, на пример, ако узмемо десетогодишњи период и океанаријум који прима два милиона људи годишње.
„Треба да уложимо само једанпут у десет робота-делфина и преполовићемо трошкове коришћења океанаријума. Одржавање и рад самих робота је само десетина онога што је потребно правим животињама. На крају, сви трошкови су један трећи или четврти део претходних расхода“, објашњава Ванг Ли.
Робот делфин тежак 270 килограма
Мелани Ланголц је у недавном интервјуу објаснила да вештачки делфин има исту тежину, структуру скелета, интеракцију мишића са скелетом, масне наслаге стварне животиње. Према њеним речима, делфини изгледају толико природно да су људи који су их видели први пут били сигурни да су прави.
Роботи су тешки 270 килограма, а без додатног пуњења могу да пливају до 10 сати.
Еколошки новинар Џенг Тин Јинг сматра да би таква одлука заиста могла да значи корак ближе ка заштити дивљих животиња, иако донекле сумња у исплативост робота.
„Цена једног бионичког робота-делфина је од 40 до 60 милиона долара. Ако је њихов животни век 10 година, тада ће дневна потрошња износити око десет хиљада долара. Трошкови исхране живог делфина уопште нису тако велики. Стога верујем да економска компонента овде није толико битна. Много је већа вероватноћа да ће се роботи-делфини успешно користити као средство за привлачење пажње. Многи заштитници природе се залажу за то да се животињама забрани наступање, а увођење таквих робота-делфина ће помоћи да се смањи број животиња које се користе за наступе, и тако би се делфини вратили на слободу“, рекао је он за Спутњик.
Преговори с кинеским забавним парковима
О планираним радовима у Кини Ванг Ли је рекао за Спутњик да његова фирма тренутно преговара са неколико водећих компанија у сфери забаве у Кини.
„Очекујемо да ћемо у наредних пет година реализовати око 10 пројеката у више градова, укључујући стварање око 150 објеката морске флоре и фауне“, рекао је он и додао да још не може да открива конкретније информације.
Упркос чињеници да Џанг Тинг Јинг хвали пројекат новозеландских проналазача, он скреће пажњу на чињеницу да једноставно пуштање животиња из вештачких резервоара није довољно.
„Заштита дивљих животиња подразумева њихов повратак у природну средину. Међутим, ако пуштамо животиње у окружење које је загадио човек, то је њихов директан пут до смрти. Поред тога, неке животиње су толико навикле да се хране у вештачком окружењу, да нису у стању да саме дођу до хране. Када говоримо о делфинима, вештачко станиште сигурно није најбољи избор за њих. Ако је делфин здрав, боље је пустити га на слободу. Али ако је болестан, онда је боље да се човек брине у њему. Ако посматрате са ове тачке гледишта, онда је, наравно, пуштање једног или два здрава делфина на слободу корак ка очувању дивље природе“, рекао је он.
Како је истакао, овде је кључно питање како се човечанство односи према природи јер дивљим животињама треба дати осећај стабилности док су на слободи, како би имали добре услове за размножавање.
Међутим, овим би већ требало да се баве еколози и заштитници животне средине. Са друге стране, творци вештачких животиња се неће зауставити само на делфинима. Они такође планирају да направе и друге роботе-животиње, као и да промене индустрију зоолошког врта у потпуности.
„‘Паметне’ животиње нису само замена за жива бића, ово је нова ера у свету забаве. Наша компанија у свом пројекту обједињује најбоља остварења кинематографије, телевизијске и друге уметности. Тако ми стварамо најразличитије и неограничене сценарије интеракције јавности са бионичким роботима који су потпуно безбедни. Ово је вишедимензионално искуство. Верујемо да можемо да направимо праву револуцију у свету забаве. Поред морских пројеката, имаћемо и друге“, поручује Ванг Ли.
Прочитајте још: