За пет година Русија је значајно повећала своје резерве злата. Исправност ове стратегије је постала очигледна током кризе: чак и поред валутних интервенција за подршку рубље, Банка Русије је захваљујући растућим ценама племенитих метала задржала злато и девизне резерве.
Злато не рђа
У марту и априлу Централна банка је потрошила 6,6 милијарди долара, продавајући 250-300 милиона дневно. Као резултат тога, рубља је пала за 20 посто, што је мало с обзиром на чињеницу да су цене нафте пале готово троструко. Према прорачунима аналитичара „Гаспром“ банке, без валутних интервенција, долар би до почетка маја вредео више од 110 рубаља.
Истовремено, вредност златних резерви у међународним резервама Банке Русије порасла је у априлу закључно са 1. мајем, за шест милијарди, на рекордних 126 милијарди.
Почетком јануара, Централна банка је имала 554,4 милијарде долара, 15. маја 562,9 милијарди. Само у другој недељи маја, златне резерве су се повећале за 500 милиона.
Према подацима Светског савета за злато, Русија је 2018. године купила 274,3 тоне злата, 2019. године 158,1, а 2020. године 28 тона. Стручњаци кажу да је куповина злата у потпуности оправдана. Данас резерве племенитих метала обезбеђују стабилност девизних резерви, а уз то доносе и значајан приход.
Ове недеље се златом трговало по највећој вредности од 2012. године: више од 1750 долара за унцу. Аналитичари су сигурни да то није граница будући да је племенити метал најпоузданији инструмент за улагање у кризи.
Истовремено, поверење инвеститорау традиционални заштићени актив, државне обавезнице САД, брзо опада. Према подацима америчког Министарства финансија, у марту су страни власници државних обавезница распродали хартије од вредности за рекордних 256 милијарди долара.
Тако се Саудијска Арабија ослободила америчких обавезница за 25,3 милијарде, Бразил за 21,5, Индија за 21, Тајланд за 9,5.
Банка Русије која је 2018. године продала готово целокупан пакет државних обавезница на тржишту, троструко је смањила преостало — са 12,58 милијарди на 3,85. То је мање од једног процента међународних резерви земље.
Збогом долару
Смањујући удео америчких актива у резервама, централне банке полако али сигурно одузимају долару статус светске резервне валуте. Што је и разумљиво: у борби против коронавируса Вашингтон преплављује економију неосигураним новцем.
Прво је пандемија Ковид-19 изазвала пораст потражње за доларом у другим земљама, и америчке Федералне резерве су одштампале много новца за инострано тржиште. Затим је због заустављања америчке економије током карантина дошло до дефицита новца на домаћем тржишту, који је такође морао да се надокнади штампањем новца.
Поред тога, ФЕД је снизио своју каматну стопу на нулу, а Доналд Трамп тражи да регулатор скроз пређе у негативну зону. Према мишљењу експерата, то ће неминовно довести до девалвације америчке валуте.
Након тога ће уследити девалвација доларских актива и хаос на међународним тржиштима, слично као криза седамдесетих када је Вашингтон одустао од златног стандарда.
Да би смањиле ризик, све више земаља покушава да у спољној трговини замени долар другим валутама. Пре свега је реч о државама које нису спремне да прихвате Трампов принцип „Америка изнад свега“. Овде даљи ток догађаја диктира БРИКС.
Према подацима Федералне царинске службе, удео долара у плаћањима Русије са Индијом и Кином прошле године опао је за четвртину: са 73 посто на 49 посто, а плаћање националним валутама се повећало са 19 посто 2018. године до 28. посто 2019. године. Рубља представља 14 посто трговине Русије са земљама БРИКС — шест процентних поена више него у 2018. години.
Раст националних валута у међународним плаћањима
Аналитичари су уверени да ће удео националних валута, заснован на огромним златним резервама централних банака, у међународним плаћањима брзо расти. Није случајно што су прошле година највећи купци племенитих метала, поред Русије, биле Кина и Индија.
Пекинг је према подацима Светског савета за злато, од јануара 2019. године повећао своју златну резерву за 105,9 тона, а Делхи за 41,4. Укупно, према проценама Светског савета за злато, централне светске банке су прошле године купиле 651 тону племенитих метала. Ово је рекорд за 49 година.
Стручњаци истичу: повећање златних резерви указује на пут за даље смањење улагања у америчке обавезнице и, сходно томе, употребу долара у међународним плаћањима.
У извештају инвестиционе банке „Џеј-пи Морган чејс“ је наведено да се покретач економског раста креће у правцу Азије. У наредним деценијама ће доминација САД и долара у глобалној економији бити замењена системом у коме Азија доминира.
То значи да ће долар појефтинити у односу на друге валуте и злато. Статистички подаци показују да су Русија, Кина и Индија у потпуности спремне за такав развој догађаја.