„Историјски планови“ за највећу кризу аутоиндустрије икада – решење је на Далеком истоку

Пандемија коронавируса само је додала гас на највећу кризу у америчкој и европској аутомобилској индустрији које нису на време схватиле оно што Кина јесте – да је будућност у електричним аутомобилима.
Sputnik

Француски председник Емануел Макрон представио је "историјски план" вредан више од осам милијарди евра за помоћ домаћој аутомобилској индустрији, погођеној кризом изазваном корона вирусом.

"Циљ је да Француску учинимо првом државом која производи чиста возила у Европи, чиме би се у пет година производња повећала на више од милион електричних и хибридних возила", рекао је Макрон, објаснивши да се ради се о плану одбране радних места и независности аутомобилске индустрије.

Решење за аутоиндустрију на Далеком истоку  

Тако се, тачно три године пошто је ступио на дужност председника, Макрон, који је тада посегнуо за декретом и уз велике протесте, на штету радника, потписао измене закона о раду који чак ни парламент није усвојио, сада нашао у улози бранитеља радних места и заштитника радника у аутомобилској индустрији.

Држава је „Реноу“ обећала зајам од пет милијарди евра, али под условом да да гаранције за будућност запослених, о чему за који дан треба да отпочну преговори.

„Историјски планови“ за највећу кризу аутоиндустрије икада – решење је на Далеком истоку

Помоћ од државе „након девастирајућиј последица коронавируса“ је затражила и немачка ауто-индустрија, понос и дика најјаче европске привреде, а у Удружењу европских произвођача аутомобила (АЦЕА) кажу да оваква криза у аутоиндустрији није виђена од 1945. године. Нагласили су да очекују хитну реакцију Еуропске уније, како се неких произвођача не бисмо само сећали.

Европска комисија је пре неколико дана разматрала пакет помоћи од чак 100 милијарди евра за читаву аутомобилску индустрију, од чега би се 20 милијарди евра односило на субвенционисање куповине електричних аутомобила, док би од 40 до 60 милијарди евра био створен фонд који би требало да помогне даљи развој те технологије.

У целом аутомобилском сектору ради око 13.8 милиона грађана, што је 6,1 посто свих запослених у ЕУ и он генерише трговински суфицит ЕУ од 84,4 милијарде евра. Та индустрија заслужна је за седам посто БДП-а ЕУ.

Познати немачки аналитичар који прати кретања у аутомобилској индустрији, професор на универзитету у Сен Галену, Фердинанд Дуденхофер прибојава се да би та индустрија у Немачкој могла да отпусти чак 100 хиљада стално запослених радника од укупно 830.000, укључујући ту и снабдевачке компаније. И то, како каже Дуденхофер, у најбољем случају. Прогнозе су да ће у целој ауто-индустрији у свету, како у производњи, тако и продаји, без посла остати чак око пет милиона радника, највише у Европи.

Пад продаје

Бонитетска кућа Мудис очекује пад продаје у свету од 20 одсто у 2020. години, од тога у Европи 30, а у САД од 25 одсто. Кинеска ауто-индустрија би требало да прође боље, и ту се предвиђа пад продаје од 10 одсто.

„Историјски планови“ за највећу кризу аутоиндустрије икада – решење је на Далеком истоку

Дуденхофер  сматра да ће бити тешко да се оживи тражња у Европи након овакве кризе, подсећајући да је после оне из 2008. године аутомобилској индустрији у Америци требало готово 10 година да се опорави.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија указује на то да се ауто-индустрија већ неко време и пре пандемије суочава са проблемима.

„Ова криза са пандемијом коронавируса у суштини је само нешто мало затегла ситуацију у већ постојећој кризи у аутомобилској индустрији која је видна већ неколико година и у другој половини 2019. је имала тешке последице на најразвијеније западне земље, Америку и нарочито у Европи, где су највише погођене Немачка и Француска“, истиче Бушатлија за Спутњик.

„Електрични“ удар на аутоиндустрију

Он каже да су проблеми у суштини почели са појавом аутомобила на електрични погон и размимоилажења са Кином где се они најбрже шире за разлику од Америке и Европе које се још држе класичног мотора са унутрашњим сагоревањем или у најбољем случају хибрида.

Тај различит поглед на развој ауто-индустрије је, како оцењује, и пре пандемије доста оштетио америчку и европску аутомобилску индустрију.

Он нема дилему да је електрични аутомобил, који сада заједно са хибридима заузима око 17 одсто глобалног тржишта, у чему је Кина првак света, будућност.

Макрон је обећао осам милијарди евра и добар део тих пара ће сигурно ићи на санацију постојеће индустрије да би она могла да оздрави до мере да може да пређе на другу технологију. И то ће се, вероватно, десити са тих 100 милијарди евра о којима прича ЕУ, о чему, међутим, још нема никаквог коначног договора. Сумњам да ће брзо стићи Кину, односно, Далеки исток који практично исто економски дише као и Кина“, каже саговорник Спутњика, указујући на Јужну Кореју и Јапан.

Кина одмакла

„Историјски планови“ за највећу кризу аутоиндустрије икада – решење је на Далеком истоку

Он напомиње да Кина већ има највећу производњу електричних аутомобила и то разних, од врло јефтиних, малих, до великих, врло луксузних  и скупих. Подсећа и да је Илон Маск, власник електричног аутомобила „Тесла“  направио фабрику у Кини која ће производити око пола милиона електричних аутомобила годишње који ће због јефтиније тамошње производње бити и знатно јефтинији него што су сада у Америци па тако и конкурентнији на светском тржишту.

Бушатлија зато сматра да би било нормално очекивати да Европа инвестира у производњу електричних аутомобила у сарадњи са Далеким истоком који је већ развио технологију.

„Кина је недавно изразила жељу да отвори неколико фабрика које би производиле електричне аутомобиле у Европи. Највероватније да ће тим путем и ићи, преговарајући са већ постојећом индустријом да се шире у тој области. Не знам како ће реаговати ЕУ све док Америка својим политичким притисцима онемогућава Европу да слободно ради са Кином“,  закључује Бушатлија.

Коментар