Разговори Флина и Кисљака, који су доспели у јавност, били су део „руског случаја”, кад је Русија оптужена за мешање у америчке изборе 2016. године, што Москва негира, као и за „заверу” с Трампом, коју су демантовали и Кремљ и Бела кућа.
Специјални амерички тужилац Роберт Милер је након двогодишње истраге потврдио оптужбе о „умешаности”, али не и о теорији „завере”.
Разговоре Флина и Кисљака пресреле су америчке специјалне службе и објавиле их у петак у препричаној форми с појединачним цитатима и бројним недостацима.
Шта је Флин молио Кисљака
„Нећемо достићи стабилност на Блиском истоку без заједничког рата против радикалне масе исламиста и тачка“, рекао је Флин руском амбасадору, који се сложио са америчким политичаром, наведено је у транскрипту телефонског разговора 22. децембра.
Затим, 29. децембра се наставља разговор Кисљака и Флина о Блиском истоку, током којег је руски амбасадор изразио заинтересованост Русије да заједнички са Трампом покрене мировни процес у Сирији. Кисљак тада говори да Русије неће подржати америчке демарше, што је Флин са разумевањем прихватио. Истовремено, у транскрипту је забележено да је Кисљак обавестио Флина да ће Русија покренути мировни процес у Астани, те да ће позвати и Америку да му се прикључи, што је резултирало тиме да је Вашингтон постао посматрач у тим преговорима.
Поред тога, у транскрипту разговора од 29. децембра 2016. године се наводи да Флин моли Кисљака да „пренесе” Москви да одлазећу Обамину администрацију треба спречити у напорима да нову Трампову администрацију лиши слободе маневрисања.
Он је такође подсетио на тврдње против Русије због наводних сајбер напада, које је Москва негирала, као и на протеривање руских дипломата из Вашингтона, по налогу Обамине администрације.
„Знам да би требало да предузмете одређене кораке и молим Русију да предузме само реципрочне мере. Немојте ићи даље, него што сте већ отишли, јер ја не желим да дође до ескалације узвратних мера. Надам се да ме схватате?”, рекао је Флин у обраћању Кисљаку.
На то је Кисљак одговорио да схвата шта Флин жели да каже, али да је потребно разумети и став Москве, наводи се у документима, али без одговарајућег цитата.
Флин је узвратио да разуме и да му се може веровати. Затим је поновио молбу о умереном одговору Москве и рекао да ако Русија протера 60 америчких дипломата да ће то значити „затварање амбасаде”.
Трампов саветник је још једном нагласио да када Трампова администрација преузме власт, разговараће подробније о унапређењу њихових односа. Истакао је да и они морају да се боре с њиховим непријатељима и да они имају заједничког непријатеља, са којим обе стране имају проблеме.
На то је Кисљак питао да ли укључивање у списак америчких санкција Главне обавештајне управе (ГРУ) и Федералне службе за безбедност Русије (ФСБ) значи да Америка не жели да сарађује с Москвом у борби против тероризма (Кисљакове речи се поново препричавају, а не цитирају). Флин је одговорио потврдно, очигледно, имајући у виду одлазећу администрацију Обаме.
Развој догађаја након разговора два званичника
Дан након разговора, 30. децембра 2016. године, руски председник Владимир Путин изјавио је да Москва неће одговорити САД на затварање руских дипломатских представништава и протеривање 35 дипломата. Путин је тада истакао да се Русија неће спуштати на такав „кухињски” дипломатски ниво и да ће њени будући кораци зависити од поступака будуће Трампове администрације.
Даљи догађаји оповргавали су теорију завере Русије и Трампа. Амерички Конгрес је 2017. године усвојио, а Трамп потписао закон о пооштравању санкција против Русије. Москва је на то узвратила захтевом за смањење броја сарадника америчких дипломатских мисија и забранила приступ амбасадорским дачама и магацинима, аналогно мерама Обамине администрације 2016. године. Трампова администрације је узвратила захтевом за затварање руског конзулата у Сан Франциску и трговинског представништва у Вашингтону и Њујорку.
САД су 2018. године одједном протерале 60 руских дипломата и затвориле конзулат у Сијетлу. Русија је узвратила протеривањем 60 америчких дипломата и затварањем конзулата САД у Санкт Петербургу.
Мајкл Флин је напустио место саветника председника након што се у медијима појавила информација да је од потпредседника САД Мајкла Пенса сакрио да је одржавао контакте са Сергејем Кисљаком, тадашњим руским амбасадором у САД.