"Ми се крећемо од једне доње тачке ка другој – како је рекао једном познати пољски мислилац Станислав Јежи Лец: Мислили смо да смо дотакли дно, а онда су одоздо покуцали", рекао је дипломата.
Он је додао да се сарадња Москве и Вашингтона у овом виду разликује од времена хладног рата. Тада је сукоб две суперсиле био опаснији, али и предвидљивији.
Један од највећих проблема у односима, Рјабков сматра контролу наоружања.
"Ствара се утисак да САД концептуално не верују у контролу над наоружањем. Уместо тога Вашингтон покушава да нађе изговоре како да изађе из што већег броја споразума у сфери у којој учествује и Москва", рекао је Рјабков.
По његовом мишљењу, биће касно бавити се питањем продужења Споразума о смањењу стратешјиг офанзивног наоружања након америчких избора.
Споразуми из којих су САД иступиле
Споразум о ограничењу противракетне одбране потписан је 1972. године између САД и СССР на неограничен рок, иако га је у било ком моменту могла раскинути било која од земаља потписница.
Споразумом је утврђена обавеза страна да одустану од стварања, тестирања и размештања система или компоненти противракетне одбране на мору, ваздуху, у свемиру или на копну за борбу против стратешких балистичких ракета, као и да а не да стварају системе противракетне одбране у земљи.
Амерички председник Џорџ Буш млађи је 13. децембра 2001. године објавио једнострано повлачење САД из Споразума, након чега у складу с одредбама, важио још шест месеци, до 12. јуна 2002. године.
Споразум о отвореном небу потписан је 1992. године и постао је једна од мера за изградњу поверења у Европи након Хладног рата. Он је на снази од 2002. године и омогућава земљама-учесницама да отворено прикупљају информације о оружаним снагама и активностима других.
Споразум су потписале укупно 34 државе, а већина њих су НАТО земље, па се може очекивати да ће Америка и након повлачења из овог Споразума преко својих партнера добијати потребне информације.
Заједнички свеобухватни акциони план је споразум који су Иран и „шесторка“ међународних посредника (Русија, САД, Велика Британија, Кина, Француска и Немачка) закључили 14. јула 2015. године. То је историјски споразум о решавању дугогодишњег проблема иранског нуклеарног програма, чија имплементација скида са Ирана економске и финансијске санкције које су раније увели СБ УН, САД и Европска унија. План је ступио на снагу 16. јануара 2016. године.
Договор у свом изворном облику није преживео ни три године: Сједињене Америчке Државе су у мају 2018. године објавиле саопштење о једностраном повлачењу из њега и враћању строгих санкција Ирану. Иран је најавио поступно смањивање својих обавеза у оквиру споразума.