У одређеним околностима та течност чак и „поскакује“. Грудва блата која је коришћена подсећала је на врсту лаве познату као „пахоехо“, какву избацује познати хавајски вулкан Килауеа.
Резултати овог истраживања могли би помрсити ранија истраживања о Црвеној планети, сматра шеф ове студије др Петр Брож с Института за геофизику Чешке академије наука.
„Када проучавате материјал из свемира, често не можете прецизно рећи да ли се ради о лави или о блату. Ако на терену немате геолога, који по материји може лупити чекићем да би установио о чему је тачно реч, онда је то тешко утврдити“, казао је за Би-Би-Си Брож, који је дуго био скептичан у погледу научне претпоставке по којој вулкани на Марсу избацују блато.
Овај феномен на Земљи је добро познат, али је Брож неколико година покушавао да оповргне теорију по којој велик број облика на Марсу потиче од истих таквих вулкана.
На крају је дошао на идеју да испита на који се начин блато, ако заиста извире из вулкана на Марсу, понаша у условима екстремне хладноће и ниског ваздушног притиска, какви владају на Марсу. Са тим проблемом обратио се др Манишу Пателу и члановима његовог тима с Отвореног универзитета Уједињеног Краљевства, јер Британци поседују посебну комору која може да симулира услове на Црвеној планети.
Уз помоћ посебне опреме тестира се и она коју свемирске агенције шаљу у свемир, попут ровера.
Упркос настојањима да комору одрже беспрекорно чистом, стручњаци су ускоро открили да се експериментално блато слива низ падину од песка.
„Корица блата се замрзне“
У „земаљским околностима“ блато се понаша као што бисте и очекивали: глатко је попут соса који сипате у тањир. Међутим, у „марсовским условима“, на маси од блата ствара се мноштво тупих и назубљених шиљака.
Све се своди на то да низак атмосферски притисак, нижи од један посто притиска на Земљи, утиче на воду, због чега она брзо испарава, потом прокључа, а на крају се замрзне.
„Корица блата се замрзне, али је оно довољно густо да му унутрашњост остане течна. Дакле, корица на кратко зауставља течност, али када течни део пробије кроз тање делове коре блато наставља да тече“, појаснио је Пател и додао да процес подсећа на лаву „пахоехо“.
Резултате експеримента научници су објавили у часопису Нејчр Џиосајнс.
Њиховим научним радом није обухваћен експеримент у којем је опонашана атмосфера „врло топлог“ дана на Марсу. Наиме, на појединим деловима Црвене планете температура се повремено пење и до 20 степени Целзијуса.
У таквим условима блато је прокључало и под ниским притиском је „скакало изнад површине као да левитира“, казао је др Брож.
Научници верују да ће резултати њиховог истраживања бити подсетник колегама да током истраживања небеских тела могу наићи на неочекиване исходе, закључује Брож.