По самом проналаску било је тешко утврдити из ког је периода, јер брод је пронађен седам метара испод земље, далеко од реке. Сада је јасно да је реч о римском броду који је највероватније служио за превоз путника. Римским градитељима позавидео би сваки мајстор данашњице, каже за Спутњик др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, човек који је цео живот посветио истраживању ове локације.
Како су археолози пронашли брод код Костолца
„Дунав је пре хиљаду и по година био веома жив, њиме су се превозили војници, намирнице, али и камени споменици урађени негде далеко, наручени од купаца који то могу да плате, рецимо са понтских или црноморских обала. Пронађен је далеко од реке јер су рукавци Дунава меандрирали на више места, то знамо на основу сарадње са геоморфолозима са Рударско – геолошког факултета, тај део данашњег рудника био је један од рукаваца“, објашњава Кораћ.
Поред брода, на коповима су пронађена и два моноксила, а истраживања која следе утврдиће ко се и када возио овим чамцима на римском лимесу, граници која је одвајала варварски и свет у коме су важила правила „pax romana“.
Виминацијум поново отворен
Виминацијум је недавно поново отворен за посетиоце, у њему због коронавируса важе мере опреза којих се придржавају водичи и сви запослени у Парку. Разгледање је у мањим групама, а туре су организоване на сваких сат времена.
Упоредо с туристима у Виминацијуму бораве и млади истраживачи, од њих двадесет и пет, шеснаест су доктори наука, девет докторанди. Они су и осмислили Археолошки парк, који је угледна организација која брине о археолошким парковима „Егзарх“ са седиштем у Холандији, Виминацијум је прогласила за један од десет најлепших паркова Европе.
Златни накит и други драгоцени предмети које су користили становници Виминацијума, пронађени пре отварања Парка, данас се чувају у Народном музеју у Пожаревцу. То је незнатан број предмета у односу на оно што смо ми до сада пронашли, објашњава Кораћ.
“Врх брате, копај брже”!
„Имамо преко три стотине златних предмета који чекају да обрадују посетиоце. Више од 100 хиљада предмета је нађено на Виминацијуму, то је велико богатство, богатство једне земље. То чека да га извучемо на светло дана, управо сада радимо витрине где ћемо све ставити. Оне ће бити безбедне, моћи ћемо коначно да покажемо посетиоцима то богатство“, не скрива радост Кораћ.
На питање колико времена треба да прође да би се открио цео древни град, он подсећа да се на истраживању Помпеје радило три века. Као археолог одлично разуме нестрпљење да се посао заврши, а дели с нама и одушевљење и нестрпљење посетилаца Виминацијума;
„Имамо књигу утисака, често је читам, да исправим правце, ако нису добри. Један од посетилаца који је очито био одушевљен оним што је видео, али изгледа да му је било мало, написао је „Врх брате! Копај брже!“
Виминацијум су разорили Хуни, било је покушаја обнове, али никада више није живео као пре, јер је дошло до великих друштвених померања. Иако се теорија о нестанку цивилизација, а поготово Римског царства, базира на економским моментима, поједини стручњаци тврде да се Римско царство заправо распало због мигрантске кризе. Ту са нашим саговорником правимо паралелу са данашњим временом.
Меко освајање
Данашња померања становништва са истока у Европу, овај цењени стручњак назива меким освајањем, јер се у њему не користи оружје. Ове миграције су по њему далеко озбиљније:
„Оне су заправо експлозија нечега што се дешава на неком другом простору. Или је то принуђеност усред ратних дејстава, па просто људи иду тамо где тога нема или је ово демографска експлозија. Антрополозима је врло интересантна та експлозија на афричком континенту, то је нешто што ничим не можете да зауставите. Можете годину, две, али нама археолозима ни 100 или 200 година није много. Демографија ће учинити то да ћемо на неки начин бити освојени. Колико ће то оставити трага у дугорочном смислу, то је друго питање“, оцењује Кораћ.